Ekspedicija “Elbrus 2016”

U periodu od 4-16.jula 2016.godine, pod vođstvom Zorana Pavlovića-Paće (PK Predejane), uspešno je izvedena slika uspona na elbrusekspedicija na planini Kavkaz, a čak 16-oro planinara uspelo je da dostigne najviši vrh Rusije i celog evropskog kontinenta, Zapadni Elbrus (5642 m).
05.jula 2016. posle dva avionska leta (Beograd-Moskva i Moskva – Mineralne Vode), pristigli smo u selo Terskol, na 2100 m nadmorske visine, u podnožju Elbrusa i smestili se u Hotel 7. Region.
06.jula 2016.godine, izveli smo lagan aklimatizacioni uspon na

vrh Mali Čeget (3460 m).image-0.02.01.a889ddbf413d5cad60989bcca30872bea292ff1490d829b119de9289afbae25e-V
Odlazak u najviše delove Kavkaza, otpočeo je od 7.jula. Najpre smo se žičarom prebacili do Garabašija na 3847 m, i smestili u kontejnere. Popodne smo iskoristili za aklimatizacioni uspon do doma Prijut na 4050 m. Po sunčanom vremenu smo se vratili u kontejnere, a onda se sve u trenutku promenilo. Cele noći vejao je sneg, oluja je tukla po Garabašiju. Sutradan, 8.jula, jedva smo se nekako probili po smetovima do planinarskog doma Prijut. Ceo dan smo proveli u domu, čekavši da eventualno subota donese lepše vreme, jer nas je očekivala aklimatizacija najmanje do Pastuhovskih stena na 4800 m, pa čak i dalje i više.
U subotu, 9.jula, ponovo je osvanuo sunčan dan i mi smo krenuli na aklimatizaciju. U uslovima razređenog vazduha, radi optimalne pripreme organizma, svako kretanje, bez obzira da li je u pitanju probni aklimatizacioni uspon ili glavni uspon, odvija se veoma sporo, nogu pred nogu. Mora se neprestano osluškivati organizam, svaki pa i najmanji signal, i valja biti strpljiv. Deonica koja bi se, na primer, na nižim planilnama savladala za 1 sat, ovde se prelazi za 4 sata. Najviša tačka koju smo dostigli 9.jula bila je 5050 m, odnosno do zavejanog ratraka, koji je poslužio kao dobra orijentacija. dejan 2016 elbrus prijutSve vreme na potezu Garabaši – Prijut – Pastuhovske stene – kota 5050 m, dva najviša vrha Kavkaza – Zapadni Elbrus (5642 m) i Istočni Elbrus (5621 m), deluju jako blizu, dostižni, kao da se rukom mogu dohvatiti.
A stvarnost je prilično drugačija, manjak kiseonika kao da udaljava ove vrhove od nas uvek kada se ka njima uputimo.
Nedelja i ponedeljak doneli su jako loše vreme, i zato smo ova dva dana proveli u planinarskom domu Prijut.
Utorak, 12.juli, verovali smo osećaju, iskustvu, a i pratili prognozu, morao je biti naš dan.
Tako se i odigralo: podeljeni u dve grupe, krenuli smo, jedni u 1 sat iza ponoći, drugi u 3 sata, ka vrhu Zapadni Elbrus.
Oko 4 sata počelo je da se razdanjuje, u pola pet već je i sunce izašlo. I ovako zubato, bolje je od oblaka i magle. Znali smo da će nas već na prevoju između dva elbruska vrha dočekati jak vetar, a da će on na Zapadnom Elbrusu biti pravi uraganski. Korak po korak….ujednačeno….ali sporo…kao da se nimalo ne pomeramo….prešli smo i napušteni ratrak….i postigli, većina od nas, lični rekord po visini na kojoj se krećemo….
dejan 2016 elbrus vrh sa srpskomAli ono najteže tek sledi. Ravnomeran uspon do 5400 m, tik uz padine Istočnog Elbrusa. Potom silazak na prevoj na 5300 m. Dodatna teškoća je taj gubitak visine, na nižim planinama se ovo ne bi osetilo, ali na Kavkazu je svaki korak važan i svaki atom energije dragocen. Krećemo i na završni uspon. Najstrmiji deo. Nekoliko slojeva snega, stari sneg i onaj napadao prethodnog dana. Sve to može biti rizično za stabilnost i ravnotežu. Dereze pomažu, ali još više pomaže snažna volja i odlučnost. Izlazimo na plato, skoro da smo na 5600 m nadmorske visine. Vetar pravi snežne kovitlace, ali na kraju tog platoa, vidimo poslednje uzvišenje na našem putu. Uzvišenje kojim se izlazi na pozornicu Elbrusa, na poklonjenjenje čitavoj Evropi. Oko deset i po sati bilo nam je potrebno da dostignemo Elbrus na koji smo izašli u 11:40 po lokalnom vremenu. Sve u svemu, za uspon i silazak bilo je potrebno između 12 i 18 časova. Na vrhu – olujni vetar. Temperatura minus 25 stepeni. Tek toliko da se par fotografija napravi…Fotografije, sećanja i osećanja koji se nikada neće zaboraviti.dejan 2016 elbrus u terskolu  Krov Evrope!

Dejan Milojević




Ekspedicija “Damavand 2016”- Još jedan uspeh mladenovačkih planinara

Planinari PK “Greben” nastavljaju da prave sjajne rezultate u 2016-oj!

Dejan Jovanović, član našeg kluba danas u pola 12 po lokalnom vremenu popeo je najviši vrh planine Damavand (5.610m.)

Damavand je najviša planina države Iran i naveći stratovulkan u Aziji.

Vesti o detaljima ove ekspedicije objavićemo uskoro.




Ekspedicija “ALPI 2016” – pozdrav sa vrha!

Još jedan uspeh naših planinara!

Danas oko podneva Dragan Delić član PK “Greben” popeo je najviši vrh Francuske i (Evropske unije) Mont Blanc 4.810m.

Bravo Dragane!




Ekspedicija “Alpi 2016” – završni uspon na Mont Blanc

Prema planu ekspedicije za danas je planiran izlazak na vrh. Vremenski uslovi su idealni, sunčano je, sa slabim vetrom i temperaturom -4°C. Očekujemo da će na vrh izaći oko 12h.

Dragan Delić, član našeg PK “Greben” učesnik je ekspedicije “ALPI 2016” koju organizuje klub “Davids advanture team” iz Beograda.

Na našem sajtu možete pratiti obaveštenja o usponu.




Ekspedicija “Alpi 2016” – etapa 2od Tette Rousse do Du Gouter

Po poslednjim vestima koje su nam stigle iz Francuske članovi ekspedicije “Alpi 2106” su juče stigli u dom Tette Rouse koji se nalazi na 3.200m. i već danas su krenuli na uspon ka domu Du Gouter (3800m.). Ova deonica je tehnički najzahtevnija jer se prolazi kroz Veliki kuloar (ili “kuloar smrti”) i penje se crna stena. Vremenski uslovi su zadovoljavajući pa se nadamo da će se u toku dana javiti iz doma.




PK Greben ove srede na vrhu Italije

Dragan Delić u okviru ekspedicije Alpi 2016 uspešno popeo Gran Paradiso 4060 m. Krajem nedelje kreće na Mon Blan. Članica PD Bukulje Žaklina Anić se takođe uspešno popela.




PK GREBEN PONOVO NA VRHU EVROPE

Lepe vesti stigle iz Rusije. Dejan Milojević se po jakom vetru i velikoj hladnoći uspešno uspeo na najviši vrh Evrope, Elbrus 5642m . Uskoro više informacija.




“ALPI 2016” – uspon na Grand Paradiso

Upravo smo dobili informaciju da su planinari stigli u Aostu i krenuli na uspon do doma Vitorio Emanuele. U sredu u 4h ujutru će krenuti na uspon na najviši vrh Grand Paradiso (4061m.)

Dragan Delić, član našeg PK “Greben” učesnik je ekspedicije “ALPI 2016” koju organizuje klub “Davids adventure team” iz Beograda. U narednih nekoliko dana pokušaće da osvoje najviše vrhove Italije – Grand Paradiso 4061m.,  i Francuske – Mont Blanc 4810m.

Na našem sajtu možete pratiti obaveštenja o usponima.




Ekspedicija “ALPI 2016”

Dragan Delić, član našeg PK “Greben” učesnik je ekspedicije “ALPI 2016” koju organizuje klub “Davids adventure team” iz Beograda. U narednih nekoliko dana pokušaće da osvoje najviše vrhove Italije – Grand Paradiso 4061m.,  i Francuske – Mont Blanc 4810m.

Na našem sajtu možete pratiti obaveštenja o usponima.

Plan ekspedicije je:

Grand Paradiso: Utorak – uspon iz Aoste do planinarskog doma Vitorio Emanuele (2735m.)

Sreda – uspon na vrh (4061m.) i silazak u Aoustu

 

Mont Blanc:        Petak – uspon iz Šamonija do doma Tette Rousse (3100m.)

Subota – uspon do doma Du Gouter (3850m.)

Nedelja – uspon na Mont blanc (4810m.)  pa silazak u dom Tette Rousse

Ponedeljak – silazak u Šamoni i povratak kući.

 

 




Bukulja 10.07.2016

Tradicionalna akcija PD Bukulja pod nazivom “Stazama Venčaca i Bukulje” održana je u nedelju 10 jula. Na ovakvim akcijama je prilika da se upoznaš, vidiš i družiš sa planinarima iz drugih društava iz Srbije i zato su ovakve akcije masovne. Iz PK Grebena je pošlo dvanaest planinara: Suza, Milisav, Sneža,Jela, Rade, Bojana, LJilja, Komša sa svojim sinom Dimitrijom koji je, sa svojih šest meseci, bio najmlađi učesnik na akciji, Branko, Nikola, Bugi i Roki.Dan je bio topao, ali je staza većim delom išla kroz šumu, pa smo lakše savladavali vrućinu.Domaćini su se potrudili da staza bude dobro markirana i očišćena, a Srđan, kao vodič, je bio za svaku pohvalu.Početak staze je bio u selu Brezovac,posle manastira  kroz šumu do vrha Venčaca na 659m/nv, kroz kamenolom (gde smo se pošteno nagutali prašine),preko Cerovite jaruge i Bukuljskog jezera do vrha Bukulje na 696m/nv.Prva veća pauza napravljena je u Cerovitoj jaruzi pored izvora hladne vode,zatim smo otišli do Bukuljskog jezera i posle pređenih 17,5 km stigli u planinarski dom gde se služio odličan pasulj a druženje nastavljeno uz muziku , pesmu i obavezno kolo. Posle dodela zahvalnica, nas sedmoro iz PK Grebena  krenulo je  kod naše planinarke Ljilje Kremenović u Belosavce na njen poziv.LJubazni domaćini Ljilja i Mladen su nas ugostili hladnim  sokovima i svežom borovnicom a bilo je borovnica i za poneti  Bio je ovo jedan lepo proveden dan. Bojana