Izveštaj sa akcije – Rtanj, super sever (Šiljak 1565m.)

planine Rtanj.

Rtanj je planina u istočnoj Srbiji, blizu
Boljevca. Pripada karpatsko-balkanskim planinama, a njen najviši vrh je Šiljak
sa 1565mnv. Iz ptičje perspektive ova planina ima oblik krsta, a nega čine
ivice piramide Šiljka i grebena Presla. O ovoj planini su ispričane mnoge
legende od Tarabića do danas. Bogata planina Rtanj u svakom smislu, od živog
sveta do pružanja avantura za sve posetioce koji se kreću njenim bogatim šumama
i pašnjacima.Jedno je sigurno da naša grupa iako različitih interesovanja
svakog planinara u njoj Rtanj uvek iznova posmatra kao jedan veliki izazov i
avanturu, i leti i zimi.

Rtanj zadovaljava svačije mogućnosti i
ukuse, jer ima staze sa različitim usponima, za šetnju, branje lekovitog bilja,
kao i za one malo smelije koji se usude sa istražuju tajnovite predele ove
planine.

Planinari kluba su se okupili u nedelju
ispred opštine, a polazak je bio  u 6
časova. U selu Lukovu smo bili oko 8 i 30h, gde nam se izazovno smešio  Rtanj. Ova severozapadne strana ima na počeku
mali uspon, a staza vodi kroz bukovu šumu i nisko rastinje, da bi se ubrzo
uspon povećao. Napor, vrućina, zapara, kao i komarci i obadi, vesele plninare
nisu omeli da se zabavljaju, zbijaju šale na račun insekata, praveći krtke
pauze za predah od vrućine.

 Do
izlaska na greben bilo je oko 4km, sa oko 1000mnv zato smo išli umerenim tempom
i često odmarali. U nekom trenutku umor i napor na stazi su prekinule Romana i
Suza koje su napravile filmski pad, te su tim gegom mamile smeh sve vreme
daljeg hoda po stazi. Naš najstariji Mate ,,overio” je svaki hladić njegovim
fljus sedom, Branko nam je tražio prečice, dok smo ga pratili Dejan je aminovao
da smo na dobrom puti prateći navigaciju, Bugi i Gari  su 
ovaj put žurili korak ispred, Rade i Ivanka su se ubeđivali kog je kluba
Ivanka član, ostali su se branili od obada.

Posle 2km popeli smo se za 400m što znači
da je nagib na stazi bio veliki. Ceo ovaj uspon kroz šumu išli smo do nekih
950mnv i tada smo počeli istinski da uživamo u vidicima oko nas, jer odatle je
počeo čišći teren koji je omogućavao pogled. Odatle je uspon bio sa malo više
stena, pa je zahtevalo malo dodatog opreza, ali nas dvanaestoro je bilo uigrano
od onih koji su se u stenama osmehnuli do nas koji smo se mislili kako da
pređemo. Ipak pomažući se uspeli smo bezbedno da pređemo tih 15-20m u visinu
alpinistički se penjući. I konačno smo izašli na početak grebena, na vrh Kusak
od 1309mnv.

Odatle se video greben kao kičmeni stub
ove planine, sa sve vrhovima Preslo od 1410mnv i Šiljkom od 1570mnv. Nizali smo
se ko perle jedan za drugim, tempo umeren i ujednačen. Prelazak preko grebena
bio je utoliko lakši zahvaljujući pogledu koji nas je okruživao, jer iako
stenovit, osvaja i opija, cvetnim livadama, bokorima čuvarkuće, jorgovanima
i  prizorima koji ne daju da osećamo  premor ni vrućinu, već da grabimo put vrha .
Izuzetno vreo i sunčan dan ublažio je blag vetar koji je duvao.

Ova 3,5km staze vrlo su nezgodni, jer je
greben pun kamenja različitih veličina od kojih se neki ni ne vide u travi, pa
treba veoma voditi računa gde se staje. Dobili smo još oko 100m na visini, a
onda smo se pred zadnjih 700m konačnog uspona odmorili kratko i prešli još
preostalih 200m uspona do vrha Šiljak na 1570mnv. Pogled je bio čaroban. Oblaci
koji su dodirivali vrh i nas podsećali su na priču iz bajke. Posle jela i
odmora oko 16 časova pošli smo u spust sa visinskom razlikom od 1030mnv.Istim
putem do dela koji vodi severnu stazu, pri čemu je teren odmah veoma strm.

Po strmom terenu i vrućini uz kraće pauze
spuštali smo se niz oko 4km, a onda šuma prelazi u kolski put kojim smo još oko
2km stigli do sela gde nas je čekao kombi. Ukupna dužina staze toga dana bila
je 15km, sa usponom od 1300mnv, a spustom od 1030mnv.

 Umorni i zadovoljni, veseli i raspoloženi, ali
i ogladneli u povratku smo svratili na ručak na Grzu, u restoran ,,Koliba”.

U Mladenovcu smo bili oko 22 i 30h.

                                                                                                 
Jelena Rakić




Izveštaj sa akcije – Gornjak, Ježevac i Via ferrata

30. jun, rano jutro, sunce se rađa i obećava odlično vreme za planinarenje. U 6 h kreću dve ekipe PK Grebena sa različitih mesta ka Homoljskim planinama. Boki i Bugi, ferata tim, sa još 6 učesnika kreću iz Beograda. Drugi deo ekipe kreće iz Mladenovca. Vožnja preko Smed. Palanke, Petrovca na Mlavi i pauza kod ribnjaka u podnožju ferate Gornjak. Tu se ekipa iz Mladenovca deli na dve grupe. Romana i Branko kreću prvi na feratu Gornjak koja se nalazi u Gornjačkoj klisuri, na obroncima Malog Vukana. Sastoji se od 12 sekcija sa dužim, eksponiranim deonicama. Visinska razlika je 330 m, dužina postavljene sajle je 400 m. Krajnja tačka je Kudelinov grad na grebenu Malog Vukana. Silazak je strmom, markiranom stazom ka česmi “četiri lule”. Druga ekipa od 6 učesnika (Jaćimovići-Radica, Luka i Deki, Nada, Suza i Mate) kreću makadamskom stazom, pored manastira Gornjak, tokom Mlave do izletišta pored reke. Staza kreće od Čvarinca ka vrhu Ježevac (675 m). Šumska staza, dobro markirana, zraci sunca se probijaju kroz gustu bukovu šumu. Luka, koji juri od početka do kraja kolone i Nada u čijim pričama uživamo prave divnu atmosferu. Posle 2 h pešačenja stižemo na vrh Ježevca i pravimo kratku pauzu. Romana i Branko nas već čekaju na izletištu. Oko 12 h, posle pređenih 8 km, se okupljamo i sređujemo utiske. Kreće druženje uz roštilj, smeh i priču. Oko 16 h stiže i treći deo ekipe, Boki i Bugi sa još 6 učesnika ferata tima. Zajednički ručak i druženje pored Mlave u smiraj dana, pričanje o doživljajima sa staze upotpunjuju ovaj dan. Oko 20 h krećemo ka polazim tačkama  puni utisaka, smenjuju se slike sa staze i druženja. Do sledećeg uspona……..         

 Suzana Filipović