Izveštaj sa akcije – Golija, Jankov kamen (1833m.)

U nedelju, 19.avgusta grupa od osam planinara, članova PK “Greben” (Suza, Kole, Izi, Angi, Romana, Maja, Andrija, Goran) okupila se nešto pre 04.30h ispred SO Mladenovac. Višečasovno putovanje ka Goliji otpočeli smo preko Topole, gde nam se pridružila Ivanka iz PD “Bukulja”, čime je ekipa kompletirana. Prvi zraci sunca sa kojima se susrećemo u okolini Čačka nagoveštavaju lepo vreme. Uživajući u lepom pogledu na okolne planine i sela, put nas preko Guče vodi dalje u Ivanjicu, gde pravimo pauzu za razbudjivanje na prohladnom jutarnjem vazduhu uz kafu. Nakon osveženja smo nastavili putovanje do sela Dajići, odnosno napuštenog motela “Golijska reka”, koji predstavlja početnu tačku planiranog uspona. Presvlačimo se, prepakujemo rančeve i nešto posle 9h krećemo na stazu. Prvih 6km nas je vodilo kroz šumu, gde smo na opšte oduševljenje imali prilike da degustiramo maline, ribizle, borovnice i šumske jagode i da naberemo vrganje za poneti. Izlazimo na makadamski put gde nas dočekuje obaveštenje da je  šuma stanište medveda, ali pošto smo bili unapred informisani o njihovom mogućem prisustvu, hrabro smo nastavili dalje. Budući da je bilo oko podneva i da su sunčevi zraci bivali sve jači, hladovinu smo obezbedili prolaskom kroz šumu. Medvede nismo videli, ali se susrećemo sa grupom od 15-ak krava, koje naše prisustvo nije previše zainteresovalo, te su nastavile mirno da pasu travu dok smo se mi polako približavali svom cilju, najvišem  vrhu planine Golije koji se naziva Jankov kamen i doseže nadmorsku visinu od 1833 metra. Na samom vrhu nas je sačekalo osveženje u vidu kratkotrajne kiše, ali to nas nije omelo da napravimo pauzu za odmor, ručak i par zajedničkih fotografija. Nedugo zatim nastavljamo put ka našoj početnoj tački na koju stižemo nakon 3km kroz šumu, uz slabe zvuke grmljavine iz daljine. U 15h završavamo akciju. Baš u tom trenutku počinje intenzivnija kiša, ulazimo u kombi i krećemo nazad ka Mladenovcu. Pravimo pauzu u Guči, ali pošto smo nedelju dana zakasnili na Sabor trubača nemamo puno izbora za osveženje, te smo umesto prvobitno planirane poslastičarnice u nedostatku iste morali da se zadovoljimo kafom. Nastavljamo dalje preko Čačka do Rudnika, gde na kratko izlazimo iz kombija po sladoled i u Mladenovac stižemo oko 20h, blago umorni i puni utisaka.




Otkazivanje akcije – Triglav (2864m.)

Zbog loših vremenskih uslova otkazuje se visokogorska akcija uspon na Triglav planirana za 24-26.8.3018.




S Grebenom Despotovim stazama – prijave za akciju

Dragi prijatelji,

Planinarski klub Greben šesti put za redom organizuje akciju “S Grebenom – Despotovim stazama” koja ćei biti održana u nedelju 30. septembra 2018. godine.

Pozivamo Vas da se prošetate sa nama po Kosmaju i da zajedno zavirimo u svoju bogatu istoriju.

 

U šetnju krećemo od Petkajskog kraja u selu Koraćica, a završavamo na vrhu Kosmaja. Prolazimo pored manastira Pavlovac iz XV veka, zatim pored ostataka manastira Kasteljan iz XIV veka. Nakon Kasteljana, penjemo se do Spomen kosturnice i vidikovca praveći pauzu dok uživamo u pogledu na planine severne Šumadije. Nakon toga spuštamo se do manastira Tresije iz XIII/XIV veka. Nakon Tresija, krećemo uzbrdo prema Spomeniku posvećenom palim borcima u II svetskom ratu. Odatle idemo do motela PTT , pa preko Oglavaka idemo u lovački dom gde se završava naša šetnja.

Molimo sve zainteresivane planinarske klubove, kao i pojedince da se na vreme prijave za našu akciju.

Pregled akcije:

Od 8:00 do 9:00 okupljanje i prijava učesnika u Petkajskom kraju
Od 9:00 do 16:00 Šetnja
Od 16:00 do 18:00 Ručak, dodela zahvalnica klubovima/društvima, zatvaranje akcije

Raspored obilaska:

Petkajski kraj – manastir Pavlovac – manastir Kasteljan – Spomen kosturnica – vidikovac – manastir Tresije – Spomenik Kosmajskom odredu – motel PTT – Oglavci – Lovački dom

Staza je dužine oko 18 km, ali oni koji žele manje da pešače mogu skratiti stazu na par mesta.

Vodu možete natočiti kod manastira Tresije i na česmi kod igrališta.

ORGANIZATOR OBEZBEĐUJE: Ručak po ceni od 150 dinara (pasulj, salata, hleb).

Prijave za ručak do 26.09.2018.
Obavezno poneti pribor za jelo.

Prijave sa naznakom broja učesnika dostavite na adresu:

PK Greben, Kralja Petra I 175, kanc. 62, 11400 Mladenovac

Ili na e-mail: greben.pk@gmail.com

Pravovremenom prijavom olakšćete nam organizaciju ove planinarske akcije.

ZA SVA BLIŽA OBAVEŠTENJA TU SU:
Branko 064/1983719
Suzana 065/8236952
Jelena 064/3232300




Izveštaj sa akcije – Prekonoška pećina i Niševačka klisura

U subotu 4.avgusta PK GREBEN je učestvovao na akciji  ,,OBILAZAK PREKONOŠKE PEĆINE I PRELAZAK NIŠEVAČKE KLISURE” koju  su organizovali planinarsko društvo Preslap iz Niša, uz podršku Opštine Svrljig.
Na ovu akciju smo krenuli  5:00 h ujutru. Posle tročasovne  vožnje stižemo u selo Prekonoga, od dakle je i sam start akcije. Posle kraćeg obraćanja domaćina krećemo na uspon. Prvi deo staze je lagana šetnja do Prekonoške pećine, dužina staze 3 km. Ova pećina je bila prva u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji koja je počela da se koristi u turističke svrhe.
Sledeće odredište na akciji je vrh Kula ( 511 m ),  na kome se nalaze ostaci utvrđenja iz rimskog doba, koji je oduvek imao strateški značaj. Sa Kule se spuštamo ka selu Varoš i skrećemo prema pruzi Niš – Zaječar. Prolazimo par stotina metara prugom i kroz dva železnička tunela, i tako dolazimo do izletišta Banjica i srca Niševačke klisure. Posle malo duže pauze i fotografisanja krećemo nekadašnjim ,, rimskim putem” u centar sela Niševac. U selu je bio organizovan ručak za sve učesnike akcije i podela zahvalnica. Ukupno pređeno na akciji 12 km. Po povratku za Mladenovac posećujemo kulturnu manifestaciju ,,Belmužijada” u Svrljigu, koju organizuje Opština Svrljig već 13-tu godinu zaredom.

Da sve protekne kako je planirano doprineli su naši članovi: Suza, Bugi, Anđela i Dragica, kao i naši drugari iz PK JASENICE: Paja, Milutin, Marija i Dejan.

Hvala učesnicima akcije na učešću i saradnji, bili ste divni, kao i uvek.




PK Greben na najvišem vrhu Nemačke

Tročlana ekipa PK Greben (Miroslav Čolić, Nikola Leskovac i Dragan Delić) 26.7.2018. popela je Cugšpice (Zugspitze) 2962m, najviši vrh Nemačke. Uspon je izvršen sa austrijske strane, Ehrwald-Zugspitze feratom. Cugšpice je planina na austrijsko – nemačkoj granici u čijem podnožju se nalazi Garmiš Partenkirhen, gradić koji je najčuveniji zimski turistički centar Nemačke. Postoji pet ruta do vrha, od kojih su tri srednje težine, i dve teške. Na rutama su brojni planinarski domovi. Kuriozitet ove planine je da se do vrha može doći i žičarama sa tri strane što brojnim planinarima omogućava da se posle uspona na vrh do podnožja vrate lako.

Naši planinari su odabrali jednu od težih staza za uspon, prelepu Ehrwald-Zugspitze feratu. Staza je dužine 8km. sa savladavanjem 1750m. visinske razlike, od čega je 500m. via ferate. Ferata težine A/B spada u  lakše i potpuno je bezbedna. Počinje na visini od oko 2100m. podeljena je u pet etapa i završava na vrhu planine. Za uspon im je bilo potrebno 6h.




Bojan Mijatović na najvišem vrhu Austrije

Planinar našeg kluba Bojan Mijatović popeo je Grossglockner (3798m.) najviši vrh Austrije. U organizaciji PSD Avala iz Beograda u peroidu 13-15.7.2018. izvedena je ova visokogorska akcija na kojoj je učestvovao Bojan. Petak je su proveli u putu do Tirolskih alpa, u subotu 14. jula su se popeli do planinarskog doma Stüdlhütte (2,801 m) gde su prespavali i sutradan nastavili na vrh Grossglockner (3798m.).

Čestitamo na još jednom uspehu!




Izveštaj sa akcije Bukulja – Venčac

Osmog jula sa početkom u 10 h je počela akcija obeležavanja 85 godina postojanja PD Bukulja. Iz PK Greben učešće su uzeli Romana, Bojana, Suza, Roki i Branko. Vremenski uslovi nam nisu bili naklonjeni, kišovito jutro se nadvilo nad Bukulju. Kako je dan odmicao i vreme se prolepšavalo. Uz česte pauze, šetnja kroz šumu je prijala. Završetak akcije je obeležio tradicionalni ručak i dodela zahvalnica.
Suzana Filipović



Izveštaj sa vanredne akcije: Vršački Breg – Gudurički vrh (641m.) i izlet u Temišvar

U subotu, 09.juna u 7h ispred opštine Mladenovac 10 članova PK Greben i 3 gosta krenuli smo na put preko Smedereva, Deliblatske pescare i Vršca do Temišvara, gde smo stigli oko 12.30h. Sačekalo nas je kišovito vreme, te smo upriličili obilazak užeg centra grada i ubrzo nastavili put ka prodavnici sportske opreme gde smo se zadrzali kako bismo dopunili i obnovili svoju planinarsku opremu za buduće avanture. Oko 17h krećemo nazad ka Srbiji i sa prvim sumrakom stižemo u planinarski dom koji se nalazi na Širokom bilu i vlasništvo je PSD ”Vršačka kula”. Nakon rasporedjivanja u sobe okupljamo se na obližnjem košarkaškom terenu, gde se druzimo i odmeravamo snage u basketu 3×3. Deo ekipe koju je savladao umor odlazi na spavanje, a deo provodi još kratko vreme nastavljajuci druženje ispred doma. Sutrašnji dan smo započeli zajedničkim doručkom koji su nam servirali ljubazni domaćini i nesto pre 9h krećemo na stazu. Početak staze vodi kroz šumu, gde uzivamo u hladu i cvrkutu ptica. U lepom raspoloženju stižemo do prvog osvojenog vrha, Lisičija glava, koji se nalazi na 590 mnv, pravimo fotografije i nastavljamo putem koji nas vodi prema manastiru Središte. Usput srećemo lokalne stanovnike kod kojih dopunjavamo rezerve vode i ubrzo stižemo do manastira. Deo ekipe na kratko posećuje manastir, a deo ostaje na stazi i časti se plodovima duda čekajući ih. Delom asfaltom, a potom i kroz šumu stižemo i do najvišeg vrha Vojvodine, Gurduričkog vrha, 641 mnv gde pravimo duzu pauzu za fotografisanje,osveženje i druženje sa ostalim posetiocima planine koji nam dolaze u susret. Uz njihove sugestije razmatramo ostatak staze i odlučujemo da se spustimo do Hajdučkih stena, gde uzivamo u divnom pogledu, a zatim i do Brane koja je nekada bila poznato kupalište, dok danas zapostavljena obitava u sumi. Nakon kratkotrajne pauze nastavljamo šetnju kroz sumu do našeg početnog odredista, planinarskog doma, gde nas čeka osveženje i vruć gulas. Po završetku ručka nastavljamo druženje sa Bojanom, Valentinom i kucom Boni, istinskim ljubiteljima prirode čije poruke duž staze su nam ulepšale ostatak dana. Od srca im se zahvaljujemo, razmenjujemo kontakte i pozivamo ih da budu naši gosti na Kosmaju, a nakon toga krećemo put Mladenovca, gde stižemo u kasnim večernjim časovima. Ukupna predjena kilometraža je 23 km, uz 1300m. uspona.

Ovim putem posebno pohvaljujemo nove članove kluba Dekija, Radicu i Anicu za savladavanje ovako duge staze.




Izveštaj sa vanredne akcije – Bukulja (696m.)

U nedelju 3. juna u 08h, šest članova Planinarskog kluba „Greben“, sa osmogodišnjim Lukom kao najmlađim članom ekipe, krenuli su u posetu prijateljima iz PK „Bukulja“. U Aranđelovac smo stigli nakon pola sata vožnje, i našli se pred planinarskom kućom pri vrhu Bukulje pre 9h. Tu su nas dočekali kolege planinari iz Aranđelovca i poveli stazama svoje planine. Uputili smo se nizbrdo ka malo poznatom Bukuljskom jezeru, znanom i kao Crvena Bara, kraj kog smo napravili prvu pauzu i iskoristili priliku za slikanje. Gusta i mirisna šuma natkrivala je i okruživala detaljno obeležene planinarske staze, štiteći nas od neumornog sunca koje već nedeljama ne popušta nad čitavom zemljom, te nam je put ka Cerovitoj jarugi bio izuzetno prijatan. Hodajući ka drugom odmorištu dana, planinarenje se pretvorilo u pravi mali šumski lov na pečurke. Brali smo vrganje i srndaće (sunčanice) sa šaljivo-takmičarskim duhom, nadajući se ukusnom planinarskom ručku. Nakon Cerovite jaruge, preko Ploče 505, penjemo se nazad na vrh Bukulje i stižemo u Planinarski dom. U kućici doma, domaćini i gosti učestvovali su u spravljanju jednostavnog ručka, pečenih divljih pečuraka u tepsiji, začinjenih sa malo soli i puno dobrog raspoloženja. Posle ručka, grupa planinara posetila je i dom Ljilje V, gde se pričalo o planinama, životu i malinama.

Krećemo ka Mladenovcu, puni dobre energije, uspomena sa druženja i najukusnijih pečuraka. U grad stižemo oko 17h.




Izveštaj sa vanredne akcije – Kablar (889m.)

Nedelja, 27. Maj, rano jutro, ispred zgrade Opštine Mladenovac skupljaju se 3 iskusna planinara i jedan zbunjeni početnik. Sunce već uveliko greje i znamo da nas čeka lep i topao dan. Nekoliko minuta pre 7 časova, krećemo put Kablara. 115 km puta prelazimo bez problema uživajući u Šumadijskom pejzažu, i oko 9 časova stižemo ispred Planinarskog Doma u Ovčar Banji. Branko nas vodi srednje zahtevnom Eleninom stazom koju sam ja kao početnik jedva savladala. Nije najpogodnija za one koji se plaše visine, ali zato one istrajne planina zna da nagradi prelepim pogledima na svoju sestru, Ovčar. Planine se nikada ne osvajaju, već nam samo dozvoljavaju da vidimo svet njihovim očima i visinama. Tako i Kablar, relativno niska planina od 889 metara iziskuje poštovanje. Tokom uspona, stazu je često pokrivalo drveće čiji hlad nam je davao oduška od neumornog sunca koje nas je pratilo od jutra. Staza je bila pusta, i kao da ju je planina posvetila samo nama, da uživamo u nenametljivoj tišini i brojnim vidikovcima koji su nam služili kao odmorišta. Na vrh smo stigli nakon dva sata uspona, i iznenađeno zatekli planinu koja vrvi od ljudi. Porodice, organizovane grupe, stari i mladi koristili su nedelju i praznik za uživanje u prirodi. Sa krova se pruža jedan od najprepoznatljivijih pogleda Srbije, pejzaž ušuškan među vrhove planina, osvežen pitomim meandrima Morave. Na brdima i u šumama, šepure se ili čuče skriveni manastiri ove male Svete Gore, a oblaci počinju da se nadvijaju nad nama. Niz planinu silazimo kraj Isposnice, crkvice posvećene Svetom Savi, a isklesane u samoj steni Kablara. Tu pijemo osvešćenu vodu i grabimo trenutke odmora jer ipak su Trojice i crkvu treba ispoštovati. Ova staza pokazala se popularnijom od Elenine, i mnogi su se baš njome peli ili do crkve ili do samoga vrha. Sretali smo porodice sa malom decom, lokalne ljude, kao i strance koji planinu istražuju sami.

Nakon ukupno 8 km Kablarskih staza, spuštamo se do Doma, a sa nama se spušta i kiša, kao da nam je dozvolila tek toliko vremena da završimo svoju akciju. Krećemo kući, bez žurbe i u Mladenovac stižemo oko 17:00. Pred zgradom opštine sačekalo nas je ono isto sunce, samo malo zrelije, koje nas je tog jutra ispratilo na put.