Izveštaj sa akcije – jezera Zelengore

Prethodnog vikenda (30.08.-02.09.) u organizaciji PK “Greben” održana je dugo očekivana akcija “Jezera Zelengore”. U petak je iz Mladenovca put Bosne i Hercegovine krenulo 16 planinara, od kojih dvanaest članova PK “Greben”, tri člana PK “Čelik” iz Smedereva i jedan član PD “Bukulja” iz Aranđelovca. Uz kratke usputne pauze u večernjim časovima stižemo do smeštaja u selu Vrbnica. U subotu na stazu krećemo oko 8h i ubrzo stižemo do prvog odredišta, Crnog jezera, gde uživamo u pejzažu i dopunjavano zalihe vode za nastavak dugog i toplog dana. Nastavljamo kraćom šetnjom kroz šumu do drugog, Bijelog jezera gde pravimo kratku pauzu za odmor uz degustaciju šumskih borovnica. Krećući se nešto strmijim terenom dolazimo do poznatog planinskog prevoja “Ljubin grob”, jednog od mesta gde su se vodile borbe tokom bitke na Sutjesci. Do Orlovačkog jezera, poslednjeg na današnjoj ruti, stižemo preko grebena i kotlina, susrećuću se sa stanovnicima ove prelepe planine, kravama i jednom šarkom koja nije promakla oštrom oku našeg Branka. Na jezeru smo napravili nešto dužu pauzu za ručak, dopunjavanje vode i uživanje. U nastavku staze nas je ljubazno sačekao nešto jači uspon uz poneki zvuk grmljavine u daljini i slabu kišu. Polako stižemo do stećaka, odakle nam se pruža predivan pogled na okolne vrhove i konje koje tamo srećemo. U smiraj dana, sa prvim naznakama zalaska sunca lagano se spuštamo do Pašine poljane i odlazimo nazad u smeštaj. Prešli smo oko 25km. Večeramo i umorniji deo ekipe odlazi na spavanje, a orniji ostaju na druženju sa domaćinima. Drugog dana, uz prve zrake sunca polazimo ka jednom od omiljenih nam, planinarskom domu “Volujak”. Deo ekipe odlučuje da dan provede relaksirajući se, a ostatak kreće na stazu nešto pre 9h. Glavno odredište- vrh Kuk. Danas su nam društvo iz kraja bili poljski miševi i slepići. Prvi deo staze vodio je ka Stabanjskom jezeru (obišli smo jedno od dva postojeća), preko napuštenih katuna, uz smenjivanje šume i krša. Do samog jezera smo stigli spuštajući se u šumu, kroz granje, preko lišća i kamenja. Na jezeru smo napravili pauzu i nazad krenuli istim putem. Vodom smo se snabdeli iz šumskog potoka. Nastavili smo po veoma visokoj i gustoj travi, po strmom terenu, do grebena. Sunce je sve jače grejalo, što nam je već vidno umornima otežavalo kretanje. U jednom momentu Branko nas je obavestio da vrh nije tamo gde mislimo (iza druge livade) i pokazao negde ka Lebršniku  ali nas je par članova ekipe ipak razuverilo, tako da smo dobili dodatnu motivaciju i na vrh (1817mnv) smo stigli nasmejani i poprilično gladni. Nakon ručka, borbe sa rojem letećih mrava, zajedničkog fotografisanja i uživanja u pogledu na Volujak, Lebršnik, Bioč i u daljini Durmitor, uspešno smo se spustili (nas osmoro) do planinarskog doma. Prešli smo 20km. Ubrzo smo krenuli kući uz neizostavnu posetu Višegradu i u Mladenovac smo stigli u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima. Ova akcija je samo još jedna u nizu uspešno realizovanih. Učestvovale su različite generacije različite fizičke spremnosti iz tri različita planinarska kluba. Ja ću je se zauvek sećati pre svega po nestvarnoj prirodi, pomeranju sopstvenih granica, lepom druženju, solidarnosti i međusobnom ohrabrivanju i pomaganju kad god i kome god je pomoć bila potrebna. A to je ono što jedan klub (i prijateljske klubove koji su nam se pridružili) osim popetih vrhova i dostignutih visina čini još većim.

Angelina Jeremić




Izveštaj sa akcije – Kablar 11.8.2019.

Nedelja 11.08.2019. godine bila je rezervisana za Kablar.U 6 sati ispred Opštine krenula je ekipa: Nada, Suza, Roki, Daca, Gaga, Branko, Milisko, Milan, Maja, Ana, Koni, Arsa, Dejan, Anđela, Ljubiša i moja malenkost. Usput su nam se pridružili Bugi, Vilma i Ivanka. Sa Ivankom u Topoli kompletiralo se društvo od devetnaest planinara koji su tog dana penjali Kabar uprkos velikoj vrućini.Krenuli smo u 8.45 i išli smo stazom broj 5 koja je strma, ali izbegava čuvenu isposnicu Sv. Save. Oko 13h smo uživali u, po meni, najlepšem pogledu – pogled na menadre Zapadne Morave. Nakon slikanja sišli smo u šumu kako bi napravili dužu pauzu i okrepili se. Kada smo krenuli da se penjemo pridružio nam se jedan žuti pas. Dok smo pravili pauzu svi smo ga gostili zaboravivši da mu damo i vode. Mukica je počeo da se koči. Izgledalo je kao da ima epileptični napad. Zahvaljujući Branku i Dejanu koji su ga umivali i masirali Žuća se oporavio i uspeo da nastavi dalje. Kad nam se Žuća vratio među žive krenuli smo spuštanje stazom broj 2. E ta staza ne zaobilazi isposnicu Sv. Save. Ona je najstmija sa dosta sitnog kamenja gde je svaki korak bitan. Vodeći računa o svakom koraku, pomažući jedni drugima i dobrom raspoloženju stigli smo nešto posle 16 sati do planinarskog doma. Kako je samo prijala hladna voda sa česme iza Planinarskog doma. Međutim, dan nije bi tu gotov. Branko je razvukao uže na jednoj steni ispod pruge gde su se najhrabriji ispobali u penjanju uz stenu. Oko 18 sati smo krenuli kući napravivši jednu pauzu za ručak u kafani pre Čačka. Zbog zastoja u saobraćaju posle Topole, morali smo kružiti i u Mladenovcu smo bili nešto posle 22 sata.Na kraju bih pohvalila Ljubišu, Anđelu i Dejana kojima je ovo bila prva akcija sa nama – nadam se da će se družiti sa nama opet. Svaka čast i Maji i Ani, ali najveće čestitke za Kaonu i Arsu. Arsi je ovo bila priprema pred polazak u školu. Ako bude u školi ovako hrabar i uporan, biće petica napretek. Čak je imao snage da se penje uz stenu. 
Što se tiče pređene kilometraže, staza broj 5 je duga 2.3 km, a staza broj 2 je duga 3 km. Onima koji nisu to prešli izgleda kao sitnica. Nama koji smo prešli tom stazom to je najdužih pet ipo kilometara ikad. 
Do sledeće planine.
Jelena




Izveštaj sa vanredne akcije – Mali i Veliki Vukan

Skup planinara je u 6:00 ujutru ispred opštine Mladenovac a destinacija su Homoljske planine. Drugi put idemo na ovu turu. Za razliku od prvog puta, kada se pelo na vrh Ježevac (625m), ovog puta nam je cilj bio da se popnemo na dva vrha, Mali Vukan (725m) i Veliki Vukan (825m). Stižemo oko 8 časova kod četiri česme u podnožju tih veličanstvenih vrhova. Tu se pije kafa i pridružuju nam se kolege iz Aranđelovca. Skupa nas 11 obilazimo obližnju pećinu pre početka uspona. Krećemo. Branko vodi turu kroz čestu šumu. Negde na 300m nadmorske visine skrećemo desno i ispred nas se naziru velike i strme stene. Nakon osvajanja Malog Vukana, pravimo pauzu, posle koje se upućujemo ka Velikom Vukanu. Staza je malo blaža, takođe kroz šumu i obeležena. Nakon uspona, vraćamo se istom stazom i stižemo u Manastir Gornjak, veseli jer je sve prošlo bez problema i poteškoća. Ručak je bio odličan. U povratku smo svratili na sladoled u Veliku Planu a u Mladenovac smo stigli oko 21h. Zahvaljujem se vodiču Branku, organizatorima i celoj ekipi, koji su olakšali ovo putovanje i učinili ga interesantnijim.




Izveštaj sa akcije – Rtanj, super sever (Šiljak 1565m.)

planine Rtanj.

Rtanj je planina u istočnoj Srbiji, blizu
Boljevca. Pripada karpatsko-balkanskim planinama, a njen najviši vrh je Šiljak
sa 1565mnv. Iz ptičje perspektive ova planina ima oblik krsta, a nega čine
ivice piramide Šiljka i grebena Presla. O ovoj planini su ispričane mnoge
legende od Tarabića do danas. Bogata planina Rtanj u svakom smislu, od živog
sveta do pružanja avantura za sve posetioce koji se kreću njenim bogatim šumama
i pašnjacima.Jedno je sigurno da naša grupa iako različitih interesovanja
svakog planinara u njoj Rtanj uvek iznova posmatra kao jedan veliki izazov i
avanturu, i leti i zimi.

Rtanj zadovaljava svačije mogućnosti i
ukuse, jer ima staze sa različitim usponima, za šetnju, branje lekovitog bilja,
kao i za one malo smelije koji se usude sa istražuju tajnovite predele ove
planine.

Planinari kluba su se okupili u nedelju
ispred opštine, a polazak je bio  u 6
časova. U selu Lukovu smo bili oko 8 i 30h, gde nam se izazovno smešio  Rtanj. Ova severozapadne strana ima na počeku
mali uspon, a staza vodi kroz bukovu šumu i nisko rastinje, da bi se ubrzo
uspon povećao. Napor, vrućina, zapara, kao i komarci i obadi, vesele plninare
nisu omeli da se zabavljaju, zbijaju šale na račun insekata, praveći krtke
pauze za predah od vrućine.

 Do
izlaska na greben bilo je oko 4km, sa oko 1000mnv zato smo išli umerenim tempom
i često odmarali. U nekom trenutku umor i napor na stazi su prekinule Romana i
Suza koje su napravile filmski pad, te su tim gegom mamile smeh sve vreme
daljeg hoda po stazi. Naš najstariji Mate ,,overio” je svaki hladić njegovim
fljus sedom, Branko nam je tražio prečice, dok smo ga pratili Dejan je aminovao
da smo na dobrom puti prateći navigaciju, Bugi i Gari  su 
ovaj put žurili korak ispred, Rade i Ivanka su se ubeđivali kog je kluba
Ivanka član, ostali su se branili od obada.

Posle 2km popeli smo se za 400m što znači
da je nagib na stazi bio veliki. Ceo ovaj uspon kroz šumu išli smo do nekih
950mnv i tada smo počeli istinski da uživamo u vidicima oko nas, jer odatle je
počeo čišći teren koji je omogućavao pogled. Odatle je uspon bio sa malo više
stena, pa je zahtevalo malo dodatog opreza, ali nas dvanaestoro je bilo uigrano
od onih koji su se u stenama osmehnuli do nas koji smo se mislili kako da
pređemo. Ipak pomažući se uspeli smo bezbedno da pređemo tih 15-20m u visinu
alpinistički se penjući. I konačno smo izašli na početak grebena, na vrh Kusak
od 1309mnv.

Odatle se video greben kao kičmeni stub
ove planine, sa sve vrhovima Preslo od 1410mnv i Šiljkom od 1570mnv. Nizali smo
se ko perle jedan za drugim, tempo umeren i ujednačen. Prelazak preko grebena
bio je utoliko lakši zahvaljujući pogledu koji nas je okruživao, jer iako
stenovit, osvaja i opija, cvetnim livadama, bokorima čuvarkuće, jorgovanima
i  prizorima koji ne daju da osećamo  premor ni vrućinu, već da grabimo put vrha .
Izuzetno vreo i sunčan dan ublažio je blag vetar koji je duvao.

Ova 3,5km staze vrlo su nezgodni, jer je
greben pun kamenja različitih veličina od kojih se neki ni ne vide u travi, pa
treba veoma voditi računa gde se staje. Dobili smo još oko 100m na visini, a
onda smo se pred zadnjih 700m konačnog uspona odmorili kratko i prešli još
preostalih 200m uspona do vrha Šiljak na 1570mnv. Pogled je bio čaroban. Oblaci
koji su dodirivali vrh i nas podsećali su na priču iz bajke. Posle jela i
odmora oko 16 časova pošli smo u spust sa visinskom razlikom od 1030mnv.Istim
putem do dela koji vodi severnu stazu, pri čemu je teren odmah veoma strm.

Po strmom terenu i vrućini uz kraće pauze
spuštali smo se niz oko 4km, a onda šuma prelazi u kolski put kojim smo još oko
2km stigli do sela gde nas je čekao kombi. Ukupna dužina staze toga dana bila
je 15km, sa usponom od 1300mnv, a spustom od 1030mnv.

 Umorni i zadovoljni, veseli i raspoloženi, ali
i ogladneli u povratku smo svratili na ručak na Grzu, u restoran ,,Koliba”.

U Mladenovcu smo bili oko 22 i 30h.

                                                                                                 
Jelena Rakić




Izveštaj sa akcije – Gornjak, Ježevac i Via ferrata

30. jun, rano jutro, sunce se rađa i obećava odlično vreme za planinarenje. U 6 h kreću dve ekipe PK Grebena sa različitih mesta ka Homoljskim planinama. Boki i Bugi, ferata tim, sa još 6 učesnika kreću iz Beograda. Drugi deo ekipe kreće iz Mladenovca. Vožnja preko Smed. Palanke, Petrovca na Mlavi i pauza kod ribnjaka u podnožju ferate Gornjak. Tu se ekipa iz Mladenovca deli na dve grupe. Romana i Branko kreću prvi na feratu Gornjak koja se nalazi u Gornjačkoj klisuri, na obroncima Malog Vukana. Sastoji se od 12 sekcija sa dužim, eksponiranim deonicama. Visinska razlika je 330 m, dužina postavljene sajle je 400 m. Krajnja tačka je Kudelinov grad na grebenu Malog Vukana. Silazak je strmom, markiranom stazom ka česmi “četiri lule”. Druga ekipa od 6 učesnika (Jaćimovići-Radica, Luka i Deki, Nada, Suza i Mate) kreću makadamskom stazom, pored manastira Gornjak, tokom Mlave do izletišta pored reke. Staza kreće od Čvarinca ka vrhu Ježevac (675 m). Šumska staza, dobro markirana, zraci sunca se probijaju kroz gustu bukovu šumu. Luka, koji juri od početka do kraja kolone i Nada u čijim pričama uživamo prave divnu atmosferu. Posle 2 h pešačenja stižemo na vrh Ježevca i pravimo kratku pauzu. Romana i Branko nas već čekaju na izletištu. Oko 12 h, posle pređenih 8 km, se okupljamo i sređujemo utiske. Kreće druženje uz roštilj, smeh i priču. Oko 16 h stiže i treći deo ekipe, Boki i Bugi sa još 6 učesnika ferata tima. Zajednički ručak i druženje pored Mlave u smiraj dana, pričanje o doživljajima sa staze upotpunjuju ovaj dan. Oko 20 h krećemo ka polazim tačkama  puni utisaka, smenjuju se slike sa staze i druženja. Do sledećeg uspona……..         

 Suzana Filipović




Izveštaj sa akcije – kanjon reke Gradac

Nedelja,16.juni 2019.god. Dan sunčan, idealan za uživanje klisurom reke Gradac. Krećemo u 7.05 ispred opštine Mladenovac, 23 planinara. Petoro idu kolima, a ostali kombijem. U 9h stižemo u Valjevo do Tadića mlina odakle kreće akcija, i prva jutarnja kafa.. Pre početka pešačenja minutom ćutanja odajemo počast nedavno nastradalom planinaru Miroljubu Petroviću-Peri, našem drugu iz PAK Gora iz Kragujevca.

Put nas vodi do Degurićke pećine i tu pravimo neizbežnu pauzu za fotografisanje, i po koji sendvič. Uživajući u laganoj šetnji idemo kroz šumu i jednim delom preko pruge stižemo u manastir Ćelije. Pravimo pauzu da se obidje manastir, a zatim krećemo prema izvoru reke Gradac. Stigavši, neki malo hrabriji ulaze u vodu da se rashlade, a neki u debeloj hladovini posmatraju. Posle pauze Branko je ugledao omiljenog gmizavca, poskoka, na opšte oduševljenje svih prisutnih, a naročito mene. Malo se poigrao i pustio ga. Uskoro stižemo do krajnje destinacije ove relaksirajuće ture – do etno-ekološkog domaćinstva Skok po skok gde ručamo pastrmku i gulaš. Naši najmladji članovi – Luka, Ema i Teodora razigrano trčkaraju po vodi. Uživamo i mi malo stariji, a malo se i zapevalo i to na pravi mikrofon,plave boje. Jela ponela, ne znajući da nas čeka 398 stepenika koje treba da predjemo zbog ne mogućnosti kombija da sidje do manastira. U 18.30 krećemo za Mladenovac. Ostavljamo naše drugare koji su došli kolima. Odlučujemo da ovu akciju završimo u Lazarevcu jednim dobrim sladoledom. Stižemo u 22h.

Bio je ovo jedan divno proveden dan sa predjenih 17km. i 398 stepenika.      Do sledećeg putešestvija!

Romana




Izveštaj sa akcije – “Grebenčići 2019”

Prethodnog vikenda je naš Kosmaj dobio zasluženu pažnju! U organizaciji PK Greben, po sedmi put za redom je održana akcija “Grebenčići”. Dugo i temeljno pripremana sa puno pažnje i ljubavi, jer je posvećena najbitnijima – deci. Po prvi put u istoriji Planinarskog Saveza Srbije, akcija koja je dobila priznanje za najbolju akciju za decu je postala republička. To je bio dodatni motiv da se promoviše rad našeg kluba na najbolji mogući način. Uspeli smo da planinaranje približimo deci i roditeljima i da ih upoznamo sa našom planinom, da dožive prirodu na pravi način. Akcija je edukativnog karaktera. Deci su prezentovane planinarske sportske discipline na bazama alpinizam, planinarska orijentacija, visokogorstvo i pomoć u planini. Na svakoj bazi deca su učestvovala u radu. Osmesi na njihovim licima su bili najveća nagrada za naš trud! Akcija je realizovana u dva dana. Prvog dana učestvovali su črtvrtaci svih mladenovačkih škola, i dve sa teritorije opštine Sopot. Ukupno 440 dece i oko 60 gostiju prodefilovalo je Kosmajem. Drugog dana je u prisustvu predstavnika Planinarskog Saveza Srbije, Komisije za rad sa mladima i Sportskog Saveza Mladenovca na Kosmaj je došlo 300 malih planinara koji su takodje uživali u aktivnostima na bazama. Lepo vreme, Kosmaj pun dece i eto povoda za naše zadovoljstvo! Ovim putem se zahvaljujemo svim organizacijama na pomoći u organizaciji akcije: Opštini Mladenovac, Sportskom savezu Mladenovca, Komisiji za rad sa mladima Planinarskog saveza Srbije, Planinarskom Savezu Beograda, Crvenom krstu, kao i brojnim prijateljima kluba. Nadamo se da smo na najbolji mogući način prezentovali planinarenje i da će budućnost ovog sporta biti u rukama naših mladih učesnika.

Vaš PK Greben




PK Greben na najvišem vrhu Španije

Planinari našeg kluba Nikola Leskovac i Danijel Spasojević jutros su popeli najviši vrh Španije Teide 3718m. koji se nalazi na Kanarskim ostrvima. Bravo drugiari!




Izveštaj sa akcije – Zimski uspon na Trem (1810m)

23 zimski uspon na Trem je republička akcija koja svake godine privuče veliki broj učesnika. U pravim zimskim uslovima na -12°C šesnaest mladenovčana je gazilo stazu do Trema, najvišeg vrha Suve planine. Iako je bilo hladno, na licima mnogobrojnnih planinara mogli su se videti samo osmesi. Staza od 15km. počinje Od Bojaninih voda, ali ovoga puta smo pešačili malo duže zbog zaledjenog asfalta na pola puta izmedju Gornje Studene i Bojaninih voda, pa smo ukupno pregazili 19km. Kao i uvek kada su republičke akcije u pitanju na stazi srećemo planinare iz cele Srbije. Organizator se potrudio da staza bude adekvatno osigurana na rizičnim deonicama ispod Devojačkog groba pa je sve prošlo u najboljem redu. Stazu su (skoro) svi učesnici prošli bez problema i uspešno popeli vrh. Zbog gužve i druženja na stazi naša ekipa se razdvojila, pa nemamo zajedničku fotografiju sa vrha. Na kraju akcije, zaustavili smo se u poznatoj kafani u blizini Niša da bismo proverili kvalitet specijaliteta sa roštilja. U 21h smo se vratili u Mladenovac.




Izveštaj sa akcije – Sretenjski uspon na Bukulju (696m.)

Povodom Dana državnosti, Sretenja Gospodnjeg  i  215 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka, Planinarsko društvo „Bukulja“ iz Aranđelovca organizovalo je druženje planinara i šetnju stazama ustanika. U toj akciji učestvovala su i dva planinara PK „Greben“ iz Mladenovca (Sneža Š. i Rade V.). Stazu dužine 4,5 km od gradskog trga u Aranđelovcu, preko Zlatarskog  groblja, pa sve do Marićevića jaruge u Orašcu savladali smo za nepuna dva sata. Posle kraćeg zadržavanja,  iz Orašca smo krenuli nazad do Aranđelovca gde smo napravili jednosatnu pauzu, a zatim krećemo preko parka Bukovička banja do vrha Bukulje, odnosno do planinarskog doma PD „Bukulja“. Tu smo se malo odmorili,  okrepili vrućim čajem i krenuli nazad do gradskog trga u Aranđelovcu. Ukupno smo prešli oko 15 km.