Nasa dvodnevna akcija (uspon na Taru) je počela 9.novembra u 4 h ispred Sportskog centra gde se okupilo 18 planinara: Bugi (organizator), Roki, Kole, Miša, Romana, Bilja (nova planinarka), Dragica, Jeja, Sneža Š., Suzana, Slaviša, Dejan, Rača i kompletni Matovići (Jaca, Mata, Marko i Joca), a priključila nam se i Ivana iz PK Jasenica (Smed.Palanka). Još uvek sanjivi stigosmo do kafanice "Merak"u blizini Užica gde se uz doručak i kafu razbudismo. Posle 2h vožnje stigosmo do izviđačkog doma na Zaovinskom jezeru gde smo se raspremili i u 10:30h krenuli na stazu. Vreme je bilo sunčano, dan kao stvoren za šetnju obećavao je lepe vidike. Staza nas je vodila kroz livade, šumu (koja je bila vlažna i kaljava) gde smo videli divne, ali otrovne pečurke, šumski puteljak koji se usecao izmedju ogromnih i divnih jela i borova. Prvi, zadivljijući, pogled je bio na oblake koji su se spustili na Drinu između planinskih vrhova! Posle kraćeg slikanja (nismo smeli da gubimo vreme zbog ranog spuštanja mraka), prolazaka preko livada i savladavanja uzbrdica, stigosmo na najvisi Bosanski vrh Tare, Veliki Stolac (1675m), odakle se pružao veličanstven pogled na Bosnu i njene planinske vrhove! Posle pauze, ručka i slikanja, krenuli smo da se spuštamo istim putem. U sumrak stigosmo do prevoza i do kuće gde nas je jedna baka snabdela hlebom i sirom (a najsimpatičnijeg Rokija i kajmakom !) Usledilo je tuširanje i otimanje za Koletove ( jedine !!!) papuče, večera (kakav švedski sto !!!) i dogovor u kafani za sutrašnju šetnju, malo gledanja tv-a, šetnje do jezera (i skupljanje čička), otišli smo na spavanje. Nekim čudom se 18 pari planinarskih cipela pomešalo u toku noći (Jejo, znaš li nešto o tome?!?) i posle kratkog traženja i doručka, pakovanja u kombi, u 8 h krenusmo u savladavanje najvišeg Srpskog vrha Tare. Posle slabe jutarnje kiše staza je bila mokra i kaljava, savladavanje prvog uspona od 500m nam je teško palo, ali uz vitaminske bombone i pomoći prijatelja izadjosmo svi na prvu zaravan. Posle presvlačenja, slikanja i okrepljenja krenusmo dalje vidno raspoloženi. Usledila je šetnja sa prelepim pogledima! Posle savladavanja uspona na Mokroj Gori i ski staze, stigosmo do vrha Iver (1478m), gde smo ručali i napravili vrlo kratku pauzu. Put smo nastavili kroz vrlo gustu borovu šumu, vazduh je divan, a borove iglice su prekrivale put. Ubrzo stigosmo do vrha Zborište (1544m), gde smo ponovo ručali, slikali se i krenuli dalje, vreme je počelo da se menja, oblaci da se navlače. Naišli smo na prepreku u vidu prosečenog planinsko puta, do koga se trebalo spustiti pomoću prusika. Nekima od nas (Romana, Dragica i Suzana )je to bilo prvo spuštanje uz pomoć užeta. Nastupio je pitomiji teren i atmosfera je postala opuštenija. Društvo se šalilo, pričalo viceve i tako stiglo do dela staze prekrivenog mokrim lišćem, koji je bio poslednja prepreka tog dana. Oko 16 h smo stigli do prevoza, presvukli se i krenuli u kafanicu "Kod Bebana" gde smo uz komplet lepinje i vino sabirali utiske. Kao i uvek na povratku, naš kombi je ličio na veseli cirkus! Pesma i smeh na sve strane! Posle predjenih 36 km (17 + 19) svi su bili prezadovoljni !Nas organizator Bugi je sve lepo osmislio ,vodič Deki nas je vodio bez lutanja, pravim stazama, tako da smo svi zadovoljni i oduševljeni lepotom Tare!