Štubej 07.02.2016

Štubej, 07.02.2016.

 

Nedelja, 07.02.2016, pružila nam je uživanje za pamćenje.

Iz Mladenovca krenuli smo u 6:10, u Petrovcu odmorili 20 minuta i u 8:20 bili u selu Vitovnica. Nedaleko od istoimenog manastira sve je počelo. Šetnja, lepo vreme, dobro raspoloženje. Štubej nije ni očekivao ko će ga osvojiti tog dana.

Družina od 18 članova krenula je u planinsku šetnju. Tu su bili prekaljeni planinari: Romana, Suza, Sneža, Ljilja, Milisav, Rača, Miša, Slaviša, Željko, ali bilo je i novajlija: Danijela, Su Kju, Dragan, Marko, Aca, Miloš, Igor. Išla je i naša najmlađa i najslađa drugarica Kića. Dobro, ja se podrazumevam. Mislim, podrazumeva se da sam išla. Ne da sam najmlađa i najslađa. I to što pišem da se podrazumeva da sam išla nisam htela da sebe ističem i da naglašavam svoje prisustvo, pa da ispadne kako je normalno da ja idem i onda neko pomisli da bez mene nema ni planinarenja. Kao da sve od mene zavisi i da sam neki egocentrik. Taman posla. Ja sam onako, nenametljivo, spomenula sebe isključivo iz jednog razloga: da Ja nisam išla ne bih sad mogla napisati ni ovaj izveštaj. Skromno, najskromnije. Nego, da nastavim dalje, dok me ne izda pamćenje:

Do vrha je jednostavno doći: pratili smo plavo-žutu markaciju za Homoljski maraton. Usponi su povremeno veliki, ali kratki tako da nije bilo problema penjati se. Baš kad postane naporno naiđe ravniji deo staze. Što smo bili bliže Štubeju, koji je na 940 mnv, to smo češće nailazili na sneg. Na vrhu smo bili oko podne. Sunčano i čisto plavo nebo bili su svedoci našeg izležavanja, lenčarenja, sunčanja i slikanja. Oko pola jedan krenuli smo ka mestu Plavčevo. Spust je bio dosta kraći od uspona. Negde pred kraj smo se propisno iskaljali, pa smo koristili svaku priliku da u potoku operemo čizme.

U Plavčevu (u 14:30) imali smo preukusan ručak. Zahvaljujem se Predragu i njegovoj porodici što su nas odlično ugostili, domaćinski. Pogače od običnog i integralnog brašna, proja, homoljski sir, kavurma, turšija, gulaš. Ukus sami zamislite.

Ali to nije bilo sve. Dan se još nije završio. Prešli smo 17 km, imali lepo vreme, družili se, smejali, ćaskali, slikali, malo kaljali, malo grudvali, odlično ručali, homoljski sir i med kupili. I sve to smo začinili odlaskom u banju Ždrelo. Većina se odlučila za kupanje, a opozicija je bila u restoranu. Većina je podetinjila u onoj toploj vodi, dok su opozicionari stpljivo udisali miris roštilja i slušali muziku na uvce.

Iz banje smo krenuli u 19 sati i nakon malo više od 2 sata bili u Mladenovcu. Kao po planu.

I šta još da napišem za kraj? Samo to da se zahvalim svakome od vas 17-oro što ste svojim ponašanjem omogućili da sve ono što je bilo u najavi akcije bude i ostvareno od početka do kraja.

I hvala onom ko izmisli navigaciju, jer je dobro došla kada smo se spuštali.

Do sledeće planine.

JJ

 




Homoljski maraton




VUKAN

Prohladan, februarski dan, kao stvoren za šetnju  .Grupa od 30 planinara, što starih što novih, je u 7:10 krenula put Homolja. Naš planinarski klub,GREBEN,je predstavljalo 20 ljudi ( Maja, Sanja, Bojana, Zorica,Sneža Š, Stanka, Milisav, Miša, Romana, Gaga, Nata, Dika, Branko, Jeja, Sneža M, Mateja, Mila, Nikola i Vidoje), a imali smo i 10 gostiju (Jaca, Žaka, Željko, Sale,Vidak, Nevena, Ana, Jela, Tanja i Miloš). U selo Ždrelo, ispred manastira Svete Trojice smo stigli posle 2h vožnje. Gosti su upoznati sa obavezama i pravilim ponašanja prilikom uspona i spuštanja, spremni za avanturu oko 9:30 smo krenuli prema Velikom Vukanu. Hladno vreme, sneg, magla i jak vetar nas nisu pokolebali u nameri da osvojimo taj vrh. Staza je bila prilično klizava, ali uz dodatni oprez, dobro raspoloženje je bilo tu!Planinari, uvek raspoloženi za smeh i dobro raspoloženje, trudeći se da svojim gostima ulepšaju ovaj zimski dan, zajedno stigoše na vrh oko 11:30. Posle slikanja i kratke pauze, krenuli smo ka Malom Vukanu, gde smo stigli oko 12:30. Silazak je bio vrlo oprezan, uz bezbroj bezazlenih padova, oko 14 h smo bili na kraju staze.Rešili smo da današnji lep dan, prepun predivnih slika zaleđene prirode, završimo u Banji Ždrelo, gde smo se kupali napolju u otvorenim bazenima .Oko 17:30 smo krenuli za Mladenovac,posle 2 h vožnje smo stigli ispred Sportskog Centra. Za nama je ostao dan prepun prelepih slika prirode,smeha i lepog druženja.      Do sledećeg druženja, vaš planinarski klub GREBEN !!!!!




Krilaš

          Očekivali smo hladnoću, sneg do kolena i da se dobro oznojimo dok ga prtimo, ali priroda se poigrala sa nama i upriličila nam pravi prolećni dan. Krenuli smo iz Mladenovca put Homolja u 7h. Ovog puta smo do Vezičeva stigli preko Svilajnca. Posle pripreme na uspon smo krenuli u 9:30. Staza lagana, prolazi prvo kroz nisko rastinje a zatim kroz borovu šumu i tu nas sačeka intezivan miris borovine i huk vetra u krošnjama.
Ali taj vetar koji je duvao pravo u nas nam je omogućio da se neopaženi približimo na tridesetak metara od jelena i njegove košute i tako po prvi put ih ugledamo uživo u prirodi. Bili smo zaklonjeni od vetra do pred sam vrh gde nas je sačekao prilično snažan vetar koji nam nije dao da se zadržimo na samom vrhu. Spustili smo se dvadesetak metara niže i tu se malo okrepili posle jedinog nešto jačeg uspona na ovoj stazi. Sledilo je oko trista metara bodljikavog žbunja i trnja do kolskog puta koji nas je odveo do sela Šetonje, gde je i bio kraj planinarskog dela ove akcije. Nastavak je sledio u banji Ždrelo gde smo nakratk uživali u vodenim čarima. U Mladenovcu smo bili u 19:30h.

Umesto Suzane akciju organizovao Dejan.

Pogledajte slike sa ove akcije




Krilaš Foto Album