ZLATIBOR

Bolje nije mogla da nam započne 2016 god nego akcijom na Zatiboru, toj prelepoj planini, punoj zanimljivih staza, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka i vodom bogatih planinskih potoka. “Ruža vetrova” se rascvetava upravo iznad Zlatibora. Akciju smo započeli 31 decembra usponom do spomenika koji je na 5 km od Zlatibora na Šumatnom brdu i na 1000 m/nv.Spomenik je posvećen streljanim partizanskim ranjenicima na Kraljevim vodama i na Palisadu 1941god. Na spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope ” Ne dam ovo Sunce u očima, ne dam ovo hleba na dlanu”. U centru Zlatibora ispratili smo staru i dočekali novu godinu uz pesme Sergeja Ćetkovića, trubače i vatromet. Prvog januara, po lepom i sunčanom danu sedmoro planinara: Zucko, Milisav, Stanka, Zoka, Romana, Suza i Bojana iz PK Grebena, uspešno je savladalo uspon od 400 m/nv i stazu dužine 6,5 km i popelo se na najviši vrh Zlatibora,Tornik 1496m. Posle odmora i osveženja u kafiću na vrhu, vratili smo se istom stazom do parkinga i otišli na ručak. Posle ručka neki su  odmarali, a Romana, Zoka i Bojana su odlučile da još malo uživaju u čarima planine, pa predvođene Romanom hrabro zagazile u mračnu šumu gde je belina snega bila putokaz i zamena za baterijske lampe, a usputno polomljeno drveće zamena za štapove. Pešačenje smo završile još jednim usponom do spomenika i za taj dan to je bilo dovoljno. Kasnije, uz pesme Hari Mata Harija se đuskalo … ali to već nije za objavu.




ŽEŽELJ

Nakon Nove godine došlo je kao osveženje (ili otrežnjenje) šetnja po Žeželju. U subotu, 2. januara 2016, krenuli su Tanja, Sneža, Miša, Branko i ja ka Kragujevcu. Prijatelji iz PD Žeželj su nas pozvali na Novogodišnji uspon na Žeželj i Dubove.
Planirano je bilo da se krene iz Mladenovca u 6:30, ali smo malo kasnili i krenuli oko 6:50. I pored tog početnog kašnjenja stigli smo na vreme do kafane Medna u mestu Ždraljica gde je bilo okupljanje. Uz toplu dobrodošlicu i topao čaj odmorili smo se malo od vožnje i onda krenuli u šetnju. Išli smo prvo do doma na Žeželju koji je na 486 mnv i od koga, nažalost, samo su zidovi ostali.
Nakon toga smo se spustili do Remontnog zavoda i prošli pored ograđenog dela na kome piše: Pazi, minirano. Malo je sablasno delovalo uzevši u obzir maglu koja nas je pratila skoro čitav dan.
Odatle smo išli ka vrhu Stražare – Dubovi , 651 mnv. Nismo otišli do samog vrha, jer nam magla ionako nije dozvolila da uživamo u pogledu. Odatle smo se spustili ka Donjoj Sabanti, a zatim ponovo peli na Žeželj, na njegov niži vrh. Nakon pređenih 17-ak kilometara stigli smo opet u Mednu do 15 časova.
Tu smo se raskomotili i sa prijateljima iz PD Žeželj i PEK Gora uživali u okrepljujućoj čorbi, pečenom krompiru i salati. Dobro, i odličnom kuvanom vinu. Ni pesma nije izostala.
Ne treba naglašavati koliko smo svi bili zadovoljni ovom akcijom i koliko su se apetiti otvorili da čitava 2016-ta bude ovakva.
Do sledeće planine
JJ




101. Godina Varovničke bitke

Pre sto i jednu godinu odigrala se važna bitka na Varovnicama.
     Tom prilikom su planinari PK Greben prošetali u nedelju, 06.12.2015, od Rajkovačke crkve do spomenika na Varovnicama. Ova Kosmajsko-Varovnička bitka vodila se od 6. do 9. decembra 1914. Srpska Vrhovna komanda naredila je da se 30. novembra napusti Beograd i da se težište odbrane prebaci na liniju Varovnice-Kosmaj. Ovaj položaj bila je brana. Pucanje ove brane značilo bi prodiranje bujice austrougarske vojske u srce Srbije. Vojsci pod vođstvom Oskara Poćoreka koja je imala više od 60 bataljona suprotstavila se srpska vojska sačinjena uglavnom od trećepozivaca, pritom starijih od 50 godina.
Iskopani su rovovi, ispred njih postavljeni snopovi glogovog trnja umesto bodljikave žice i neprijatelj se spremno čekao. Vojvoda Radomir Putnik poslao je Timočku diviziju kao pojačanje odbrani Varovnica 5. decembra. Sutradan austrougarska vojska kreće u napad na srpske položaje. Kreće česta borba prsa u prsa zbog brdovitog i šumovitog terena, kontranapadi… Srpska Vrhovna komanda šalje i Moravsku diviziju kao pojačanje. Neprijatelj je u zoru 8. decembra započeo konačan napad, ali su srpski vojnici zaustavili i razbili sve nalete neprijatelja.
Ova trodnevna borba važna je, ne samo zbog sprečavanja daljeg prodiranja austrougarske vojske, već je pomogla Srbima da dobiju i Kolubarsku bitku. Poćorekovi bataljoni na Varovnicama povučeni su sa fronta gde se odigravala Kolubarska bitka, što je Austrougare oslabilo tamo. Srpska vojska je odnela pobedu i na Varovnicama i na Kolubari nad brojnijom i opremljenijom vojskom. Sve to zahvaljujući neustrašivim vojnicima i komandi koja je pravovremeno donosila odluke.
            Zbog težine i značaja ove bitke, planinari su na svoj način obeležili godišnjicu bitke. Nije ni toliko važno koliko je kilometara pređeno ni koja je visinska razlika. Važno je da smo zajedno sa našim prijateljima iz PD Bukulje odali počast hrabrima koji su simbol upornosti, snage, neustrašivosti. Ipak, primećujem još jedan simbol na ovaj dan. Spomenik posvećen poginulim ratnicima sačekao nas je obavijen maglom. Upravo tom maglom obavijeno je sećanje na našu istoriju, na ljude i događaje koje ne smemo zaboraviti.
S nadom u brzo i skoro razvedravanje našeg sećanja.



BELJANICA

U poslednji čas drugari iz PK Bukulja su nas pozvali da im se pridružimo u tradicionalnoj akciji “Beljanica”. Tri članice našeg kluba(Bojana,Suza i Romana) je prihvatilo poziv i 19.aprila  u 5:30 h krenulo put Aranđelovca gde su nas čekali planinari PK Bukulja. Prelaskom u njihov autobus, grupa od 50ak ljudi je krenula preko Svilajnca i Despotovca i Strmostena(4 km od Lisina) do Lisina i obližnjeg planinarskog doma, koji se nalazi na 376mnv. Posle 2 h vožnje stigosmo. Oko 10 h, posle pozdravnog govora, grupa planinara je krenula na uspon, na vrh Beljanice. Staza je bila nemarkirana tako da smo se oslanjali na Bojanino sećanje i vrlo uspešno išli ka cilju. Malo smo skrenuli sa staze i obišli prelep vidikovac, kanjon reke Resave. Ovaj predeo i sama Beljanica pružaju prelepe poglede, naročito u ovo doba godine kada se priroda budi, sve je procvetalo, zelena polja trave i pogledi na okolne planine su divni! Posle jednog sata uspona po travnatom terenu, ušli smo u šumu i nastavili zemljanom stazom prekrivenom lišćem jos sat i po hoda. Tada smo naišli na skoro jedinu markaciju na stazi koja nas je uputila na jako strmu šumsku stazu i savlađivanje 500m uspona. To je najteži deo uspona i pored Rtnja i Trema spada u najteže uspone u Srbiji. Po izlasku na greben se ukazuju predivni vidici na okolne planine: Rtanj, Ježevac, Vukan….Staza nas je vodila kroz kameniti predeo prošaran jelkama i oko 13:30 smo bili na vrhu Beljanice(1339m). Kratak odmor, slikanje i uživanje u pogledu je trajalo 30ak min. Istom, strmom stazom smo se spustali 40ak min, a potom nastavili zemljanim putem uz slikanje i uživanje u predivnim predelima ove planine. Oko 15:30 smo završili spust kod vodopada Veliki buk (visok 15m) i napravili kratku pauzu za obilazak Lisina. Pređenih 20ak km uz savlađivanje 1000m uspona je završeno, srce puno sreće, planinarska duša puna utisaka! Oko 18h sma krenuli za Aranđelovac, u obližnjem restoranu se okrepili i oko 21:30, prelaskom u naš auto nastavili put do Mladenovca, gde smo stigli oko 22h. Zahvaljujemo se PK Bukulja na lepom druzenju!




Gledićke planine-Prolećni dan planinara

U subotu 11. aprila PSD Ljukten iz Trstenika organizovao je na Gledićkim planinama 19. po redu republičku akciju “Prolećni dan planinara”. Naš klub je imao tri predstavnika: Bojanu, koja je na akciju stigla sa Beograđanima i Miloša i Snežu, koji su put Gledićkih planina otišli sa našim drugarima iz Aranđelovca. Bili smo deo ekipe od oko 500 planinara iz čitave Srbije.Sama akcija tekla je po planu. Osvojili smo vrh Samar (922mnv),prešli stazu dugu oko 18,5km, sa ukupnim usponom od 670m. Vreme je bilo pravo letnje, sunčano i toplo, a priroda, a i neki od nas, nedovoljno spremni za te uslove. Naime, drveće još nije stiglo da olista i zato je hlad bio samo misaona imenica. Pre samo mesec dana na istoj planini imali smo pravi, pravcati zimski uspon, uz sneg do struka. A sada smo bili počastvovani neočekivanim zadovoljstvom da nas sunce peče kao u sred leta. Jedino je naše raspoloženje konstantno vedro i pozitivno. Zato je sve prošlo u znaku smeha, šale i lepog druženja.




Homoljski maraton




Gledićke planine

U planu kluba 8 mart je određen za Gledićke planine, da li slučajno ili namerno, nije ni važno, i da Deki nije pošao ovo bi i bila prava ” ženska ” akcija.   I tako osam žena : Suza, Gaga, Jelena, Jeja, Romana,Dunja, Sneža, Bojana i Deki pođoše na Gledićke. Očekivali smo. a i spremili za kišu i blato, a dočeka nas sunce i sneg. Zabelele se Gledićke da joj pozavide i ” ozbiljnije ” planine. Oduševljeni ovolikim snegom, krenusmo  da prtimo sneg. I prtili smo svi redom i mogli smo još toliko, ali vreme odmiče, a mi sporo napredujemo. Kad smo stigli do našeg VRA ( značenje ove reči znamo samo mi ) odlučismo da ne prkosimo više snegu nego da se lepo tu  slikamo, pa polako nazad. Pri povratku pravimo prvu pauzu da nešto pojedemo i okrepimo se čajem, Romaninom orahovačom, a u kombiju su nas čekali kolači ( mmm ). U Kragujevcu smo napravili pauzu za šoping u Intersportu, a u tržnom centru Plaza pili smo kafu. U Mladenovcu smo bili oko 18h.   PS. Ja jesam naručila lepo vreme i sneg, ali malo sam preterala u količini istog, mada rekla bih da i nije nam smetalo, uživali smo!

sve fotografije

 




OSTRVICA FOTO ALBUM

sve fotografije