Ostrvica

27.mart je dan kada smo rešili da odemo do Rudnika i popnemo Ostrvicu(758m). Vreme nam i nije bilo nakolonjeno, susnežica i klizav teren, ali je dobra volja bila uz nas. Par aotomobila je činilo kolonu kojoj su se u Aranđelovcu pridružili i prijatelji, planinari PD Bukulja. Nas 30-ak je krenulo put varošice Rudnik, koja je bila naša polazna tačka. Krenuli smo asfaltnim putem, pored seoskog groblja i ubrzo skrenuli na makadamski put koji je bio prekriven snegom. Put nas je vodio ka šumi, do izvora, pa do podnožja Ostrvice, koja je vulkanskog porekla i pripada jednom od vrhova Rudnika. 2012. god je postavljeno osiguranje, čelicne sajle, koje dosta olakšavaju uspon. Teren je bio jako klizav i bila je potrebna opreznoznost !!! Od podnožja do vrha nam je trebalo oko 45 min. Posle slikanja i uživanja na vrhu, krenuli smo da se oprezno spuštamo. Uz priču i druženje, staza od 7 km je lako pređena (ukupna kilometraža 14km). Druženje smo zavrsili uz čaj u centru Rudnika.

Suzana Filipović




OSTRVICA FOTO ALBUM

sve fotografije




RUDNIK FOTO ALBUM

Tradicionalna novogodišnja akcija ove godine na Rudniku. Sa puno snega i prijatelja iz PD Bukulje (Aranđelovac)

Sve slike




Rudnik

Prohladno, decembarsko jutro je obećavalo lep dan! Čisto, plavo nebo, bez ijednog oblačka! Posle tehničkih poteškoća vezanih za prevoz, kenuli smo put Rudnika sa 30 min zakašnjenja, u 7:30 kolona od 4 automobila (vozili su Milisav, Rade, Nikola i Milutin) je krenula za Aranđelovac da poveze naše prijatelje, planinare PD Bukulja. Želim da se zahvalim i prijateljima iz PK Jasenica (Ivana i Milutin) koji su pomogli svojim prevozom da nas bude u ovolikom broju! U Arandjelovcu su nam se pridruzili Ivanka, Jova, Žaklina, Srđan i Mikica. Prolaskom kroz sela Šatornja i Trešnjevica u 9h stigosmo u varošicu Rudnik (oko 600 m nad. vis.). Opremili smo i naučili dve nove planinarke (Anju i Natu) kako se stavljaju kamašne, pridružili su nam se i planinari PD Žeželj iz Kragujevca (Dule,Ivan,Žika,Tanja i Goran), a i naš domaćin Rista nas je čekao. Staza kojom smo krenuli je nazvana po njemu “Ristina staza”. Naš klub je predstavljalo 10 planinara: Rade, Branko, Milisav, Nikola, Suzana, Bugi, Jela, Marina, Sneža Š. i Dejan. I krete kolona od 25 članova šumovitim stazama Rudnika! Kako smo se približavali vrhu, visina snega je bila sve veća. Oko 10:30 smo napravili pauzu kod “Lovačkog doma” gde su nas lovci poslužili rakijom i vodom. Nastavili smo put uživajući u sunčanom vremenu i snegu. Oko 12:15 smo stigli na Cvijićev vrh (1132m, nekadašnji Veliki Šturac) i tu napravili pauzu za ručak. Posle kraće nizbrdice i ponovnog uspona stigosmo na Srednji Šturac(1113m). Sunce i količina snega su učinili svoje: počelo je sveopšte grudvanje, bacanje u sneg, cika, vriska i smeh! Našoj sreći nigde kraja!!! Posle slikanja krenusmo dalje i ubrzo se nadjosmo pored Malog Šturca (1058m), a onda Brankovim prečicama nizbrdo do planinarskog doma i naša staza od 14,5 km je završena oko 15h. Tako su svoje obaveze završili vodič Bugi i organizator Suzana. Druženje je nastavljeno u obližnjem kafiću uz kiflice, kolače, čaj, pivo, kafu..…..a planinari stigoše u Mladenovac oko 17:15h. Ovo je bila još jedna akcija u organizaciji PK GREBEN napravljena sa ciljem druženja, šetnje i uživanja u prirodi. Hvala svim učesnicima!!!

 Sve slike sa akcije




Mala Škola Velikih Uspona

Mala Škola Velikih Uspona
16/02/2014

          Da bi se što bolje pripremili za ozbiljne visokogorske uspone u zimskim uslovima PK „Greben“ je svojim članovima organizovao akciju “Mala škola velikih uspona“. Cilj akcije bio je da članovi kluba steknu osnovno znanje o planinarenju u zimskim uslovima u visokim planinama. Na žalost, vremenski uslovi nam nisu bili naklonjeni jer je ove zime bilo jako malo snega na niskim planinama u našoj okolini pa smo morali improvizovati.
Zbog toga smo od nekih vežbi morali odustati (kretanje po snežnom terenu, kočenje cepinom), ali su održana pradavanja na te teme. Za akciju se prijavilo 14 članova koji su aktivno učestvovali u radu, a povremeno su na prezentacije dolazili i ostali članovi.

Krenimo redom:

       U sredu 29 januara, u maloj sali u zgradi GO Mladenovac održana su predavanja o visokogorskoj opremi i ishrani u planini. Učesnici su upoznati sa svim delovima visokogorske opreme i njihovom upotrebom. Nekima je to bio prvi put da se susretnu sa cepinom, derezama, gorionikom… Pričali smo i o pravilnoj ishrani pre, i za vreme uspona, o pakovanju ranca i čuvanju hrane i vode, o važnosti unošenja tečnosti pri usponu…
Drugog februara smo u prijatnoj atmosferi kafića „Dvorištance“ imali predavanje o čvorovima i njihovoj primeni, odgledali fimove o kretanju po snežnim padinama, kočenju cepinom i samospasavanju iz ledničke pukotine. Potom su u bašti kafića svi učesnici akcije radili formiranje naveze.
U subotu 8 februara, na vodotornju u drapšinu izvedena je vežba samospasavanja, i demonstrirano izvlačenje iz ledničke pukotine st. Bernard sistemom. Svi učesnici su uspešno izveli vežbu iako ih je u tome omatala sitna kiša koja je sve vreme padala.
Dvanaestog februara smo ponovo bili u u maloj sali GO Mladenovac. Obrađivali smo teme: priprema za uspon, vremenski uslovi i opasnosti u planini. Učesnici su odgledali prezentacije i filmove o opasnostima u planini a poseban akcenat stavljen je na predavanje o lavinama. Uspon na Ostrvicu, najatraktivniji vrh Rudnika zamišljen je kao završna vežba zimskog uspona na kojoj bi se sva prethodno stečena znanja bila primenjena. Na žalost, umesto snega imali smo pravi prolećni dan obasjan suncem sa temperaturom od 20°C. Umesto naveze, postavljanja fiksne užadi i kočenja cepinom radili smo postavljanje gelendera pri usponu i osiguravanje na stazi, a na vrhu Ostrvice samospasavanje. Grupi koja je vežbala u podnožju priključila se grupa planinara PK Greben koji su iskoristili lep dan za planinarenje, krenuli od varošice Rudnik i došli do Ostrvice pa su obe grupe zajedno izašle na vrh.
Iako nismo uspeli da ostvarimo sve što je planirano akcija „Mala škola velikih uspona“ po našem skromnom mišljenju je uspešno realizovana. Članovi kluba su slušali predavanja na 11 tema o zimskim visokogorskim usponima, a u praksi su stekli osnovna znanja: kako se formira naveza, naučili su čvorove i u kojim situacijama se primenjuju, upoznali su se sa zimskom visokogorskom opremom i naučili kako se koristi, kako se pakuje ranac, naučili samospasavanje iz ledničke pukotine, kako napraviti pojas od šlinge ili prusika. „Iskustvo je najbolja škola, samo je školarina mnogo skupa“ je izreka grčkog filozofa Sokrata u koju se svako od nas više puta uverio u životu. „Mala škola velikih uspona“ je prvo stečeno iskustvo naših članova sa nekim elementima zimskih visokogorskih uspona. Vreme će pokazati koliko će im to znanje koristili.
“Mala škola velikih uspona” je bila potpuno besplatna za članove kluba a najveći doprinos u izvođenju je dao Miroslav Čolić koji je prenosio svoje znanje na učesnike škole.

Ovom prilikom bi želeli da se posebno zahvalimo “Kancelariji za mlade Mladenovac”  i Kafeu “Dvorištance” na  nesebičnoj pomoći u realizaciji “Male škole velikih uspona”

Filmove koji su pratili predavanja možete naći na sledećim linkovima:




Ramaćki Visovi (Rudnik)

Ramaćki visovi (Rudnik)

Na Rudnik često idemo, ali ovaj deo posećujemo tek drugi put. Ramaćki visovi se nalaze u selu Ramaća (10km od Stragara). Iz Mladenovca smo krenuli sa malim kašnjenjem u 7:45. Išli smo kolima. U jednim kolima su bili Romana, Suza, Miroslav i Bugi, a u drugim Sonja, Slaviša, Sneža i ja.
Staza kreće od manastira Voljavča koji se okružen gustom šumom pored potoka.

Manastir je podignut u 15. veku na ostacima crkve iz 1050. godine. U ovom manastiru je bila održana prva sednica Vlade Srbije 1805. To je bilo sedište prve Karađorđeve vlade na čijem čelu se nalazio Matija Nenadović.

Nakon kratkog obilaska malog i sređenog manastirskog dvorišta i crkve posvećenu Sv. Mihailu i Gavrilu krenuli smo. Prešli smo potok i krenuli šumski putem. Malo smo pratili markaciju, malo Miroslavljevu navigaciju. Pošto je sutra bio Badnji dan, neki manje neki više su se snabdeli badnjakom. Lovce smo sretali često koji su nas upućivali na Visove. Išli smo prilično lagano. Kada smo stigli na Ramaćki vis (814 km), odlučili smo da posle odmora krenemo nazad, a ne na drugi vis od 783 mnv. Dan je prilično odmakao i da nas mrak ne bi zatekao u šumi drugi vis smo ostavili za sledeći obilazak. Inače sa vrha se vidi Gružansko jezero. Nakon 800 m uspona i 16 km pešačenja stigli smo do manastira Voljavča oko 15h. Brzo smo se spremili i krenuli.
U Topoli smo se zagrejali uz čaj i tako priveli kraju taj januarski dan.




Rudnik Foto Album