Besna Kobila i Vardenik
Besna Kobila i Vardenik Planina Besna Kobila nalazi se na jugu Srbije. Na taj jug (iako sam zvezdaš) krenuli smo u subotu, 18.10.2014, iz Mladenovca u 4 sata ispred Sportskog centra. Išli smo preko Aranđelovca kako bi naše drage komšije mogle odspavati duže. U Aranđelovcu smo bili u 4:30. Čim su svi ušli u kombi, kretosmo. Društvo koje će zajedno planinariti taj vikend se sastojalo od: Sneže Šundić (uvek prva), Dekija, Rada/e, Riste i JJ (men’) – to je deo PK Grebena. PK Bukulju su predstavljali Ivanka (uvek prva u Bukulji), Žaki, Nada, Ljilja, Mikica, Srđan i Neša. Imali smo i dva debitanta, naravno takođe iz Aranđelovca, Mladena i Tadiju. Do Vlasinskog jezera stigli smo preko Vladičinog Hana i Surdulice. Skrenuli smo levo i odmakli još koji kilometar do prvog mesta gde smo mogli prići jezeru. Tu smo se kratko slikali i vratili nazad ka Toplom Dolu. Uspon na Vardenik Staza je počinjala u Toplom Dolu baš kod fabrike vode Rosa koja je na 1050 mnv. Nije problem naći fabriku, jer stoji veliki znak za skretanje za Topli Do i stižete pravo pred kapiju fabrike. Staza ide desno od fabrike uz ogradu, pa pravo u šumu. Šumskim putem išli smo skoro sve vreme. Kako smo odmicali, tako se magla spuštala sve više. Vrh Veliki Strešer na 1876 mnv dočekao nas je skroz u magli. Tu smo bili oko 13:00 sati. Obeležje vrha se nalazi izdignuto kao na nekom ostvcetu. Našli smo zaklon sa jedne strane i tu pravili pauzu. Posle smo krenuli ka Malom Strešeru koji je na 1757 mnv. Na tom vrhu nalazi se samo jedna crvena strelica koja pokazuje pravac gde je Veliki Strešer. Tu je magla počela popuštati. Posle Malog Strešera produžili smo ka još jednom vrhu – Obršini koji je na 1734 mnv. Na putu ka njemu konačno je magla popustila, pa je Vlasinsko jezero isplivalo iz magle. Raspoloženje se poboljšavalo kako je magla bledela. Jezero kraj koga smo bili tog jutra prikazalo se u potpuno drugačijem izdanju sada sa vrha. Dok smo bili kraj njega delovalo je sivo, a bilo je i prilično hladno. Gledajući ga odozgo, kako ga sunce obasjava, uživanje je bilo desetostruko. Nakon popetog i trećeg vrha krenuli smo polako ka kombiju. Staza nije naporna, ali čekao nas je put do Krive Feje, pa nismo mogli ići duže. Kod kombija smo bili oko 16:30. Odmah smo krenuli ka Planinarskom domu Besna Kobila gde ćemo noćiti. Išli smo opet preko Surdulice i Vladičinog Hana, a zatim u pravcu Vranja. Trebali smo se isključiti pre Vranjske banje, ali zbog radova na autoputu išli smo do ulaza u Vranjsku banju, pa natrag do sela Korbevac. Tu smo skrenuli desno ka Krivoj Feji. Iako postoji legenda kako je Kriva Feja dobila ime (po devojci Feji), što se mene tiče – posle toliko krivudavog puta do tog mesta, Feja se ne može drugačije ni zvati nego Kriva Feja. Posle silnih krivina i neasfaltiranog puta između Krive Feje i PD Besna Kobila u dom smo stigli posle dva ipo sata vožnje. Dom je lepo sređen, uredan, hrana izuzetna. Dugo će se pamtiti mućkalica i gulaš koje smo večerali tamo. Ivanka je bila najnestpljivija da večera. Nakon večere i druženja, krenusmo u sobe. Srećom, restoran radi do 22:00. U suprotnom ko zna do kad bi sedeli u restoranu. Uspon na Besnu Kobilu Na stazu smo krenuli u 8:30. Dom se nalazi na 1480 mnv. Staza kreće od doma desno u šumu i lepo je uređena. Neočekivano pitoma priroda. Vreme se u potpunosti iskupilo za prethodni dan. Sunčano nebo bilo je sve vreme. Uz stazu smo nailazili na table sa opisom šipurka i borovnice, ulazili u zonu tišine, a bilo je i borovnica da se ubere. Prvo smo izašli na vrh Mečit (1587 mnv), a zatim preko vrha Musulja (1777 mnv) krenuli smo ka vrhu Besne Kobile koji je na 1923 mnv. Prepoznatljiv i uočljiv je taj vrh zbog odašiljača koji je nedaleko od njega. Uspon do njega je blag, a samim tim i nenaporan. Tu smo se sunčali i odmarali neko vreme, pa krenuli natrag ka domu. U domu smo bili u 13:00 (doduše, ja sam stigla u 13:20). Presvlačili smo se u sobi, jer smo stvari mogli ostaviti tamo. Neki su uspeli i da se istuširaju (ženski deo planinara razumeće moje oduševljenje zbog te činjenice i ne baš česte pogodnosti). U 14:00 krenuli smo iz doma. Sat vremena kasnije bili smo u Vranjskoj banji gde smo ostali do 16:00. U Vranjskoj banji većina je kafenisala ili uživala u skopskom pivu, ali bilo je i onih koji su protegli noge po banji. Malo je mesto i najinteresantniji deo je šetalište na kom se ponegde izdiže para od vrele termalne vode. Posle 16:00 nastavismo put kući. Naravno, prvo smo ostavili Aranđelovčane tamo gde su se i ukrcali kako bi imali više vremena da se naspavaju za radni dan. Mada smo se dvoumili kod kružnog toka kod Banje, pa smo napravili i koji krug više, ali na kraju su ipak imali vožnju do Ar-a. Mi, dobri domaćini, umorni od puta bili smo u Mladenovcu u 21:00. Za statistisku: prvi dan smo prešli 16,5 km, a ukupna visinska razlika sa usponom i silaskom bila je 900 m. Drugi dan prešli smo 12,7 km, a ukupna visinska razlika sa usponom i silaskom bila je 575 m. Za Ivanku: Eto, Ivančice, pomenuh te u izveštaju više puta kao što sam obećala. Za ostale koji su išli na ovu prelepu akciju: Hvala na divnom druženju i pozitivnoj energiji. Za one koji nisu išli sa nama: Sledeću akciju nemojte propustiti, jer se Besna Kobila ne propušta.