Dana 28.07.2012 godine u 07:00 četvoročlana ekipa planinarskog kluba “Greben” iz Mladenovca, krenula je, iz baznog kampa Papin Do (1540m) (udaljenog 20 km od Gacka), u osvajanje vrha Bioča (Veliki Vitao 2397m), i Volujka (Velika Vlasulja 2337m). Volujak i Bioč su planine u graničnom području Republike Srpske i Crne Gore. Jugozapadni su deo planinskog masiva Maglić-Volujak-Bioč, izmedju reka: Sutjeske, Drine, Pive i Vrbnice.
Volujak se pruža smerom Severozapad-jugoistok, a od Maglića ga odvaja potok Suha na severu. Najviši vrhovi Volujka su Velika Vlasulja 2337m, Siroka Točila 2297m, Studenac 2294m, i Previja 2273m, a Bioča Veliki Vitao 2397m. Do visine od 1600m Volujak je pod bukvom i četinarskom šumom, iznad te visine su travnjaci, cvetne livade i pašnjaci koji daju planini veličanstveni izgled. Zaravljeni vrhovi i strme litice pružaju pogodne uslove za planinarenje. Podnožje planine i sve padine su bogate vodom. U 08:30 već smo ušli u Crnu Goru. U podnožju planine naišli smo na dva Katuna (povremeno pastirsko naselje). U blizini katuna bio je izvor hladne vode, gde smo posle male pauze nastavili prema planini Bioč. Već oko 11:00, počeli smo sa usponom sa nadmorske visine od 1700m. Stene uz koje se penjemo su od rušljivog kamena i svaki je potrebno nekoliko puta ispitati da li će izdržati našu težinu. Tačno u podne bili smo na nadmorskoj visini od 2100 m, temperatura vazduha je 37C, bez mogućnosti da se sklonimo u hladovinu nastavljamo dalje sa usponom. Poslednjih 300m visinske razlike savlađujemo penjanjem uz skoro vertikalnu stenu. U 12:40 vrh Bioča 2397m je osvojen, prelep pogled na susedni Volujak i ostale planiske vrhove Crne Gore i Republike Srpske, i kao nagrada pečat vrha. Posle kratke pauze i slikanja na vrhu, polazimo nazad, spuštamo se polako. Bioč je ne samo najviši i najdalji, već kada se tamo krene, ne treba računati na izvore i vodu. To ovoj Visokogorskoj turi daje dodatni napor. U 15:00, spustili smo se na 1600 m nadmorske visine i krenuli nazad ka baznom kampu. Oko 17:00.bili smo u Katunu gde se nalazi jedini nama poznat izvor vode. Posle kratkog odmora krenuli smo prema planinarskom domu. Vreme je bilo sunčano, tako da nam je voda dobro došla. Tačno u 18:30, i posle predjenih 26 km, stigli smo do našeg šatora postavljenog u Papinom Dolu. Ovo mesto je idealno za visokogorce koji se ozbiljno pripremaju za veće visine, ne samo radi sticanja i provere kondicije, već i radi aklimatizacije. Utisci i sama lepota planine i prirode su savladale naš umor koji je nestao. Do skorog vidjenja, pozdrav od ekipe iz PK “Greben”: Branko Marković, Dejan Jovanović, Miroslav Čolić i Dragan Radojević. POZDRAV!!!!!!!!