DURMITOR 2014. 22-24- 08. 2014. Nacionalni park Durmitor je smešten na severozapadu Crne Gore i obuhvata planinski masiv Durmitora sa kanjonima reke Tare, Drage i Sušice. Ono što Durmitor čini privlačnim za planinare i ostale ljubitelje prirode su 48 vrhova preko 2000 metara nadmorske visine, 18 ledničkih jezera („gorske oči“), kao i bogatstvo flore i faune. Akciju u organizaciji PK „Greben“ smo započeli tačno u ponoć između četvrtka i petka (22/23. avgust) sa platoa ispred Sportskog centra u Mladenovcu. Na put kreće nas jedanaestoro (Šundić Snežana, Žmurić Romana, Marković Branko, Leskovac Nikola, Soskić Miloš, , Jovanović Dejan , Jovanović Nenad, Mijatović Bojan i Vićentijević Rade). U Aranđelovcu nam se pridružuje još sedmoro naših kolega iz PD „Bukulja“ (Anić Žaklina, Bajc Ivanka, Veselinović Danijela, Rade Dramićanin, Kovačević Dejan, Rosić Slobodan i Rakonjac Srđan), tako da nas osamnaestoro kreće na put ka Žabljaku. Noćna vožnja, bez mnogo zadržavanja, pa na Žabljak stižemo u ranim jutranjim satima. Smeštamo se u dve privatne kuće i oko 9.15 smo spremni da krenemo u osvajanje prvog od tri planirana vrha, Savinog kuka (2313 mnv). Svih osamnaestoro planinara kreće u osvajanje ovog vrha. Penjemo se serpentinskom stazom koja vijuga pored žičare. Blizu vrha nailazimo na Savinu vodu, izvor sa koga dopunjujemo naše zalihe vode za piće. Odatle krećemo u završnu fazu penjenjanja i svih osamnaestoro planinara uspeva da osvoji ovaj, jedan od najpopularnijih vrhova Durmitora. Dok se mi penjemo, Branko odlazi da proveri koliko je bezbedno da se sa Savinog kuka prebacimo prečicom do Šljemena. Uverivši se u bezbednost postavljenih sajli, Branko odlučuje da u istom danu popnemo i Šljeme (2455 mnv). Prelaz je veoma zahtevan, spor i traži maksimalnu opreznost i koncentraciju. Ipak, svi uspevamo da pređemo ovu deonicu i krenemo manje zahtevnom stazom ka Šljemenu. Osvajamo u istom danu i ovaj vrh, pa se umorni, ali srećni i zadovoljni spuštamo ka podnožju gde nas čeka bus. Silazak je isto tako zahtevan jer je teren veoma strm, prekriven travom, a visinska razlika oko 1000 metara. Drugi dan je bio rezervisan za uspon na Bobotov kuk, najviši vrh Durmitora (2523 metara nadmorske visine). Krećemo rano ujutru nas šesnaestoro busem do Sedla (1908 mnv) odakle kreće uspon na ovaj vrh sa južne strane. Staza je dobro markirana, a uspon najpre vodi po travnatom terenu, a onda po siparu, da bi posle toga u malo oštrijem usponu izašli na prevoj između Sedlene grede i Vjetrenih brda (2231 mnv). U nastavku staza vodi kroz dolinu koja se zove Surutka posle koje se izlazi na prevoj sa koga se pruža pogled na Bobotov kuk. Ispod prprevoja je strmina na čijem se dnu nalazi jezerce Zeleni vir. Tu kod jezera se malo duže odmaramo, jer nas čeka oštar uspon do Škrčkog pogleda (2420 mnv). Došavši do Škrčkog pogleda,ostajemo zadivljeni pogledom ka Škrčkim jezerima. Tu ostavljamo rančeve i štapove, jer nas čeka završni uspon na Bobotov kuk. Ovaj deo uspona je veoma oštar i opasan, jer stena nije osigurana pa je potrebna maksimalna opreznost. Posle nešto više od tri sata hoda osvajamo i ovaj vrh sa koga se pruže pogled na sve strane (Škrčka jezera, Prutaš, Šareni pasovi). Na vrhu kratko zadržavanje, fotografisanje, pa povratak. U povratku na najopasnijem mestu postavljamo uže, pa je tako silazak bio mnogo bezbedniji i brži. Vraćamo se istim putem, samo se Rista sa Daliborom i Slobodanom vratio severnom stranom prema Crnom jezeru, kako bi usput posetili i Ledenu pećinu. Oko 15 časova se vraćamo na prevoj Sedlo gde nas čeka rendžer i naplaćuje ulazak u Nacionalni park ( 3 evra po osobi). Ulaznice važe za ceo dan, pa pada dogovor da istog dana posetimo i Crno jezero što i činimo. Tamo se susrećemo sa Ristinom grupom koja se uspešno spustila severnom stranom. Posle dva sata provedenih u šetnji pored jezera, vraćamo se u sobe i pripremamo za sutrašnji odlazak. U nedelju krećemo oko osam sati i prvu pauzu pravimo na Đurđevića Tari, gde se fotografišemo, pijemo kafu, šetamo. Put nastavljamo ka Zlatiboru gde pravimo malu dužu pauzu, a odatle ka Rudniku, gde opet pravimo pauzu za kafu i osveženje. Odatle preko Trešnjevice stižemo u Aranđelovac gde se opraštamo sa našim kolegama iz PD „Bukulja“ i oko 20. 00 sati stižemo na polaznu tačku ispred Sportskog centra u Mladenovcu.