Ove godine Homoljski maraton je bio baš na Dan šale u subotu 01.04.2017. Onima koji su prešli 35 km dugačku stazu nije bilo mnogo do šale, a mi koji smo se šetkali 16 km dugom stazom čitav dan je bila šala. Iz Mladenovca je krenulo u 06:30 nas petoro: Deki, Marko, Roki, Ivan i ja. Pošto je put prilično loš, a i ja sam vozila došli smo nešto pre 9 sati. Kasnili smo pola sata i u poslednjem trenutku uspeli da se prijavimo kod organizatora. Skup je bio u selu Vitovnica, par kilometara od Petrovca. Deki, Marko i Roki (koji se na ulazu u Vitovnicu predomislio i krenuo težim putem) gazili su Veliki Homoljski Maraton. Dužina 35km, visinska razlika 3500m, uspon 1800m, spust 1800m. Imali su 7 kontrolnih tačaka: KT-1 vrh Štubelj 940 m KT-2 vrh Veliki Vranj 884 m KT-3 izvor Krepoljinske reke KT-4 Mijucića pećina KT-5 Hajdučka pećina KT -6 vrh Vrata 815 m KT-7 vrh Kobilja glava 778 m Naravno da su uspešno prešli i da im ti silni kilometri nisu umanjili uživanje. Homoljske planine uvek je lepo posetiti i nikad ne dosade, a oni su tog dana videli možda i najbolje delove Homolja. Ivan (debitant) i ja išli smo na Mali Homoljski Maraton koji je dužine 16km, visinske razlike 760m u usponu i spustu. Imali smo samo dva vrha da popnemo: Vrata 815 m i Kobilja glava 778 m. Na Vratima smo sreli Ivanku i Nešu iz Bukulje sa kojima smo nastavili dalje. Po sunčanom danu gušterisanje je bilo neminovno. Na oko 2km pred kraj staze svratili smo u restran sa pastrmkom. Tu se okrepili, pa polako uz rečicu i u hladovini došli do kraja staze. Posle ručka, otišli smo do manastira Vitovnica i tom danu dodali i duhovnu stranu. U debeloj hladovini ispod jednog hrasta dočekali smo i naše maratonce. Nakon odmora i odigranog vlaškog kola, krenuli smo kući. A pošto je bio Dan šale moram vam ispričati jednu: kada sam došla kući, uđem na viber, kad tamo u grupi Greben Čolić napisao da sam prva na maratonu. Uzevši u obzir moju hitrost, jasno je da je: Aprililili. Svi oni koji planinare znaju šta sve to osim putovanja, šetnje i dobre kondicije znači. Znaju šta znači otrgnuti se iz gradske užurbanosti i uroniti u planinski mir. Tamo gde se naše lice češće i lakše grči, ali grči se u osmeh. Do sledeće planine. JJ