U nedelju, 19.avgusta grupa od osam planinara, članova PK “Greben” (Suza, Kole, Izi, Angi, Romana, Maja, Andrija, Goran) okupila se nešto pre 04.30h ispred SO Mladenovac. Višečasovno putovanje ka Goliji otpočeli smo preko Topole, gde nam se pridružila Ivanka iz PD “Bukulja”, čime je ekipa kompletirana. Prvi zraci sunca sa kojima se susrećemo u okolini Čačka nagoveštavaju lepo vreme. Uživajući u lepom pogledu na okolne planine i sela, put nas preko Guče vodi dalje u Ivanjicu, gde pravimo pauzu za razbudjivanje na prohladnom jutarnjem vazduhu uz kafu. Nakon osveženja smo nastavili putovanje do sela Dajići, odnosno napuštenog motela “Golijska reka”, koji predstavlja početnu tačku planiranog uspona. Presvlačimo se, prepakujemo rančeve i nešto posle 9h krećemo na stazu. Prvih 6km nas je vodilo kroz šumu, gde smo na opšte oduševljenje imali prilike da degustiramo maline, ribizle, borovnice i šumske jagode i da naberemo vrganje za poneti. Izlazimo na makadamski put gde nas dočekuje obaveštenje da je šuma stanište medveda, ali pošto smo bili unapred informisani o njihovom mogućem prisustvu, hrabro smo nastavili dalje. Budući da je bilo oko podneva i da su sunčevi zraci bivali sve jači, hladovinu smo obezbedili prolaskom kroz šumu. Medvede nismo videli, ali se susrećemo sa grupom od 15-ak krava, koje naše prisustvo nije previše zainteresovalo, te su nastavile mirno da pasu travu dok smo se mi polako približavali svom cilju, najvišem vrhu planine Golije koji se naziva Jankov kamen i doseže nadmorsku visinu od 1833 metra. Na samom vrhu nas je sačekalo osveženje u vidu kratkotrajne kiše, ali to nas nije omelo da napravimo pauzu za odmor, ručak i par zajedničkih fotografija. Nedugo zatim nastavljamo put ka našoj početnoj tački na koju stižemo nakon 3km kroz šumu, uz slabe zvuke grmljavine iz daljine. U 15h završavamo akciju. Baš u tom trenutku počinje intenzivnija kiša, ulazimo u kombi i krećemo nazad ka Mladenovcu. Pravimo pauzu u Guči, ali pošto smo nedelju dana zakasnili na Sabor trubača nemamo puno izbora za osveženje, te smo umesto prvobitno planirane poslastičarnice u nedostatku iste morali da se zadovoljimo kafom. Nastavljamo dalje preko Čačka do Rudnika, gde na kratko izlazimo iz kombija po sladoled i u Mladenovac stižemo oko 20h, blago umorni i puni utisaka.