29. 11. u 7h ispred SC autobusom, koji je krenuo iz Vel. Plane preko Smed. Palanke i svratio po nas, uputilo se devet neustrašivih planinara: Milisav, Rade, Miloš, Bugi, Bojana, Jeja, Bilja, Natalija (prvi put) i ja, put Lajkovca. Na plato železničke stanice u Lajkovcu stigli smo nešto posle osam sati. Tu je obavljeno prijavljivanje i druge formalnosti. Oko 9h pošli smo ka manastiru Bogovađa. Obišli smo manastir, odslušali pozdravni govor i krenuli na stazu. Staza lagana, vreme prohladno i vedro,na momente sunčano, idealno za planiranu šetnju. Tempo je diktirao ogroman broj učesnika. Do prvog većeg zastoja došlo je kada je trebalo preći nabujalu rečicu Ljig. Prelazak je potrajao dobrih pola sata, možda i duže. Kod Županjačke vodenice smo sačekali da svi pristignu, a zatim nastavili ka brdu Čovka, visokom 272mnv. To je najviša tačka na ovoj stazi. Posađeno je drvo mira i odana počast svim borcima Kolubarske bitke. Zatim smo se spustili do manastira Ćelije, gde je napravljena pauza da se popije topao čaj. Odatle smo se uputili na Vrače (Vrapčje) brdo, na kome se nalazi spomenik Dimitriju Tucoviću i gde je bilo najveće žarište bitke. A odatle u Ćelije, gde su nas čekali autobusi da nas odvezu u Lajkovac na pasulj, muziku i druženje. Sve je bilo divno, samo je trebalo imati strpljenja. Prijavljeno je mnogo više učesnika nego što su domaćini planirali. Planirano oko četristo, a stiglo 1025. Staza bila duga 12,5 km. Uspon 100m. Pasulj posan i veoma ukusan, plus riba i salate. Muzika zadovoljavajuća za one koji su ostali da u njoj uživaju. To smo mogli da budemo i mi da smo znali da ćemo Palančane i Planjane da čekamo tako dugo ( ostali su poslednji, a mi smo za to vreme ispratili sve ostale učesnike ove akcije).