Nedelja. Neradan dan za većinu nas. U rasporedu Grebena nije planirana nijedna akcija. Konačno jedna nedelja bez ustajanja pre 6 sati. Napokon da se odmorim. I tako ustanem naspavana sa namerom da čitav dan, na veliku radost svoje porodice, provedem kući. Malo da pomognem, više da plandujem. Pogledah kroz prozor, kad imam šta i videti. Njih desetoro sa rančevima na leđima idu pravo kod mene. Pogledam levo, pogledam desno. Gde da se sakrijem? Gde da se denem? I tako, dok sam gledala levo, pa desno, gde da se krijem, gde da se devam, dok sam se predomišljala, stigoše i Suza i Bojana i Marina i Sneža i gospođa Tomčić i njen gospodin i Matovići. I šta sad, crna Jejo?! Pa, ništa, ranac na leđa, put pod noge, pravac ka Kosmaju. Čitav dan u prirodi provesti, u proverenom društvu. Dud i migavce valja jesti usput. Limunadu sa ledom na vrhu popiti i puna energije vratiti se kući. Još jedna nedelja u prirodi. Hvala, dragi gosti, na poseti.