Kosmaj - s druge strane.
Nedeljno, maglovito jutro se spustilo na ulice našeg umornog grada. Ljudi prolaze ulicama, zadubljeni u svoje misli, uplašeni koronom. Svi smo zaboravili, da smo socijalna bića da se nasmejemo i poželimo "Dobar Dan". Svako od nas mora pronaći onu iskru sreće, ono nešto malo što nam čuva mozak i srce. Planinari to nalaze u planinama. To su jedina , netaknuta mesta gde nam priroda poklanja sve, a za uzvrat netraži ništa. Sve što vam je potrebno je dobra volja, jedan sendvič i flašica vode. Ove nedelje smo posetili, nama najbližu i najdražu planinu, Kosmaj. Pešačenje je počelo od igrališta i bazena, preko Belog kamena, izletišta, manastira Tresije, vrha Kosmaja, Lupoglava, bivšeg PTT restorana, naselja Oglavci do manastira Pavlovac. Dobrih 18 km. Lepo vreme i staze prekrivene uvelim lišćem čine da se naše raspoloženje popravi. Jesenje boje lišća, koje se pretapaju od žute do bordo, odmaraju naše oči, čist vazduh miluje naša pluća, pokušavamo da svaki atom zdravlja skupimo u ovoj blagodeti. Priroda je tako velikodušna prema nama, spremna da nam pruži zdravlje i mir, odužimo joj se tako što ćemo je čuvati. Nemojmo je skrnaviti i prljati, previše je savršena!
Suzana Filipović