Poslednja nedelja avgusta bila je rezervisana za odlazak na Radan planinu. Rano letnje avgustovsko jutro. 4h ekipa je tu, spremna, vedra, nasmejana i orna, kao da je 4 popodne. Tu su: Milisav, Jela, Gaga, Ljilja, Bojana, Suza, Igor, Dijana, Zorica, Sneža, Željko, Kole, Rade, Ivan, Danko i Sanja i iz PD Bukulje: Jovan, Ivanka i Ljilja. Čeka se samo prevoz. Stiže i krećemo. Mnogi su pokušavali da malo odspavaju, ali to nam nije uspevalo,jer je naša, drugarica Rada bila toliko inspirisana da je smeh ispunjavao čitav mini bus. Posle 4 sata vožnje stižemo u Đavolju varoš. Krećemo u obilazak same varoši i uživamo u zemljanim figurama različitih oblika koje su visoke i do 15m. Pravimo fotografije i krećemo ka našem cilju, Sokolov vis. Dan kao stvoren za planinarenje i uživanje u prirodi. Uz put, na opšte zadovoljstvo svih, nailazimo i na darove prirode, preslatke kupine, a tu su i kruške i jabuke. Krećemo se kroz šumu, a zatim izlazimo i na put. Nastavljamo dalje i još jedan uspon, poslednji i eto….već smo na vrhu. Većina vadi ponešto iz ranca, da se nadoknade kalorije. Malo se odmaramo,obavezno slikanje i nakon pauze krećemo ka Prolom banji preko prostrane livade, gde je Zoka imala bliski susret sa gmizavcem da ne kazem sa zzzz….,Ulazimo u šumu i posle par km izlazimo na asfaltni put koji vodi ka Prolom selu. Svraćamo u crkvu Lazarica. Po narodnom predanju u ovoj crkvi se pričestila srpska vojska cara Lazara uoči Kosovske bitke. U povratku napravili smo pauzu u Prolom banji,malo se okrepili i krenuli kući za Mladenovac. Do narednog putešestvija, Romana