Štubej, 07.02.2016. Nedelja, 07.02.2016, pružila nam je uživanje za pamćenje. Iz Mladenovca krenuli smo u 6:10, u Petrovcu odmorili 20 minuta i u 8:20 bili u selu Vitovnica. Nedaleko od istoimenog manastira sve je počelo. Šetnja, lepo vreme, dobro raspoloženje. Štubej nije ni očekivao ko će ga osvojiti tog dana. Družina od 18 članova krenula je u planinsku šetnju. Tu su bili prekaljeni planinari: Romana, Suza, Sneža, Ljilja, Milisav, Rača, Miša, Slaviša, Željko, ali bilo je i novajlija: Danijela, Su Kju, Dragan, Marko, Aca, Miloš, Igor. Išla je i naša najmlađa i najslađa drugarica Kića. Dobro, ja se podrazumevam. Mislim, podrazumeva se da sam išla. Ne da sam najmlađa i najslađa. I to što pišem da se podrazumeva da sam išla nisam htela da sebe ističem i da naglašavam svoje prisustvo, pa da ispadne kako je normalno da ja idem i onda neko pomisli da bez mene nema ni planinarenja. Kao da sve od mene zavisi i da sam neki egocentrik. Taman posla. Ja sam onako, nenametljivo, spomenula sebe isključivo iz jednog razloga: da Ja nisam išla ne bih sad mogla napisati ni ovaj izveštaj. Skromno, najskromnije. Nego, da nastavim dalje, dok me ne izda pamćenje: Do vrha je jednostavno doći: pratili smo plavo-žutu markaciju za Homoljski maraton. Usponi su povremeno veliki, ali kratki tako da nije bilo problema penjati se. Baš kad postane naporno naiđe ravniji deo staze. Što smo bili bliže Štubeju, koji je na 940 mnv, to smo češće nailazili na sneg. Na vrhu smo bili oko podne. Sunčano i čisto plavo nebo bili su svedoci našeg izležavanja, lenčarenja, sunčanja i slikanja. Oko pola jedan krenuli smo ka mestu Plavčevo. Spust je bio dosta kraći od uspona. Negde pred kraj smo se propisno iskaljali, pa smo koristili svaku priliku da u potoku operemo čizme. U Plavčevu (u 14:30) imali smo preukusan ručak. Zahvaljujem se Predragu i njegovoj porodici što su nas odlično ugostili, domaćinski. Pogače od običnog i integralnog brašna, proja, homoljski sir, kavurma, turšija, gulaš. Ukus sami zamislite. Ali to nije bilo sve. Dan se još nije završio. Prešli smo 17 km, imali lepo vreme, družili se, smejali, ćaskali, slikali, malo kaljali, malo grudvali, odlično ručali, homoljski sir i med kupili. I sve to smo začinili odlaskom u banju Ždrelo. Većina se odlučila za kupanje, a opozicija je bila u restoranu. Većina je podetinjila u onoj toploj vodi, dok su opozicionari stpljivo udisali miris roštilja i slušali muziku na uvce. Iz banje smo krenuli u 19 sati i nakon malo više od 2 sata bili u Mladenovcu. Kao po planu. I šta još da napišem za kraj? Samo to da se zahvalim svakome od vas 17-oro što ste svojim ponašanjem omogućili da sve ono što je bilo u najavi akcije bude i ostvareno od početka do kraja. I hvala onom ko izmisli navigaciju, jer je dobro došla kada smo se spuštali. Do sledeće planine. JJ