Triglav 2016. U periodu od 28. do 31. jula organizovana je akcija Triglav 2016. Bila je to prava „međunarodna“ ekspedicija. Na put nas je krenulo sedamnaestoro planinara iz četiri planinarska društva: Ivanka i Ljiljana V. iz PSD Bukulja, Aranđelovac, porodica Kolašinac (Malina, Bogdan i Milorad) iz PSD Rudnik, Gornji Milanovac, Živorad i Marko iz OPSD „Dragan Radosavljević“, Zaječar, Branko, Bojana, Suzana, Nikola, Snežana, Romana, Ljiljana K, Bojan, Dragan i Rade iz PK Greben, Mladenovac. Na put smo krenuli 28. jula oko 19.30. Posle duge noćne vožnje u ranim jutarnjim satima smo stigli do naše polazne tačke, do Rudnog polja koje se nalazi na 1344 metara nadmorske visine. Naš prvi cilj bio je Vodnikov dom na visini od 1822m. Tu se malo odmaramo, snabdevamo vodom i krećemo dalje ka Planiki, domu gde ćemo prenoćiti i pripremiti se za sutrašnji uspon na Triglav. U Planiku, na 2399 mnv, stižemo u kasnim popodnevnim satima. Smeštamo se u zajedničku spavaonu, a vreme do počinka koristimo da se što bolje pripremimo za sutrašnji uspon. Bojan I Branko nam pripremaju pojaseve, prusike, karabinere i proveravaju da li je sve bezbedno. Većina nas prvi put koristi pojas i prusike, pa nam je svaka pomoć dragocena. Umorni od puta i pešačenja tonemo u san sa nadom da će sutra ujutru biti lep dan i da ćemo uspeti u nameri da osvojimo najviši vrh Slovenije, Triglav. Subota, 30. jul, ustajemo rano i pripremamo se za završni uspon. Branko nam daje poslednja uputstva i proverava da li je sva neophodna oprema sa nama. Oko 6.40 krećemo na uspon. Staza je zahtevna, ali dobro obezbeđena pa napredujemo predviđenim tempom. Posle dva sata smo na vrhu! Fotografišemo se za uspomenu i u planinarske knjižice „lupamo“ pečat Aljašev stolp kao dokaz da smo osvojili Triglav, 2864 mnv, najviši vrh Julijskih alpa! Vraćamo se u Planiku, pravimo polusatnu pauzu, pa nastavljamo dalje ka Koči pri triglavskih jezerih gde ćemo prenoćiti. U Koču stižemo pred sam mrak, pa umorni od puta i visine vrlo brzo tonemo u san. U nedelju, oko 7.00 krećemo ka Koči pri Savici gde nas čeka bus. Staza je dosta zahtevna, na pojedinim mestima i pomalo opasna, ali je savlađujemo bez većih poteškoća i oko 9.30 smo kod busa, presvalačimo se, pakujemo i pripremamo za povratak. Krećemo u planirano vreme, oko 9.30, malo brinemo kolike su gužve na granicama i da li ćemo dugo čekati. Međutim, zahvaljujući našem vozaču Peci, granice prelazimo u rekordno kratkom vremenu i već oko 20.30 smo u Beogradu gde se pozdravljamo sa Živoradom i Markom koji nastavljaju put za Zaječar, a mi ostali u večernjim satima, oko 21.30 stižemo u Mladenovac. Puni smo utisaka, umorni, ali srećni što smo popeli još jedan vrh, što smo ostvarili još jedan od naših planinarskih snova. Organizator akcije, Rade Vićentijević