Poštovani,Na trodnevno putovanje krenulo je u petak, 9. avgusta, nas 19-oro. Grupa se sastojala od jedne Palančanke Jelene, jednog Smederevca Stevana, šest Kragujevčana – Svetlana, Mirjana, Goran, Miroljub, Mirko i Živorad – i 11 članova PK Grebena – Branko, Nikola, Deki, Sneža, Bugi, Komša, Rade, Nemanja, Steva, Robert i ja. Zbog puno ponetih stvari kombi je bio kao da vozi čergu. Stvari je bilo i ispod sedišta i iznad i pored. Prvi odmor je bio u letnjoj bašti restorana Dom u Ovčarskoj klisuri. Tu se neko osvežavao pivom, a neko u hladnoj Zapadnoj Moravi. Granicu smo brzo prešli i napravili pauzu u Višegradu. Doduše, pauza je trebala biti pola sata, ali zahvaljujući mom osećaju za vreme produžila se za bar 20 minuta. Izvinjavam se svima koji su se kuvali u kombiju čekajući. Sledeća stanica je Foča gde nam je poslednja prilika da kupimo sve što nam treba, a nakon toga sledi prevoj Čemerno gde nas čeka vojni kamion 110-ka. Tu stvari prebacujemo, penjemo se i počinje avantura. Vožnja od 8 km do planinarskog doma je bila samo nagoveštaj šta nas sve čeka naredna 2 dana: prelepo okruženje, adrenalin, nova iskustva. Planinarski dom (1443 mnv) u Papinom dolu je više nego simpatičan. Sav je od belog kamena, unutra drvo, a domaćini predusretljivi i nasmejani. Kada smo se malo raspremili, požurili smo da, dok je još uvek dan, odemo do Jagodinog jezera (1513 mnv). Malo jezero pružilo je veliko zadovoljstvo kupačima koji su tu pronašli osveženje nakon dugog puta. Posle toga sledi roštiljanje, priče uz vatru i naravno spavanje. Volujak, subota 10.08. Polazak ka Volujku, odnosno ka vrhu Vlasulja, ispratila je kišica. Taman kad smo se pomirili da ćemo tog dana nositi kabanice, kiša je prestala i nastavili smo dalje hodajući šumskim putem i diveći se dugi koja je polako bledela. Meni najupečatljiviji je Kuk i Lebršnik koje bih opisala kao planine na horizontalne pruge. Kada stigosmo do grebena Majdan počinjemo se spuštati u dolinu da bi nakon tog krenuo uspon. Penjući se sve češće viđamo sneg koji se uspeo zadržati. Nakon 3 sata i 15 minuta stigli smo na Vlasulju (2336 mnv). Tu koristimo priliku da se slikamo, jer se magla polako približavala. Naglasila bih da je petoro prvi put prešlo 2000 mnv. To su Sneža, Rade, Robert, Steva i ja. Grupa je krenula da se spušta dok sam iskoristila da još malo upijem lepotu koja se pružala preda mnom. Spuštali smo se kroz Bojanin prolaz i „Nikoline“ boriće do katuna gde smo odmorili noge od napornog silaženja. Zatim nastavljamo ka Trnovačkom jezeru (1517 mnv). Kada prođeš preko onog kamena, a zatim vidiš ovo jezero koje deluje tako pitomo, moraš se upitati da li je sve u redu sa tvojim vidom. Prizor gotovo nestvaran. Posle odmora i plaćanja dažbine gospodinu Šumaru krećemo ka Prijevoru gde nas čeka kombi sa stvarima. Prelazimo ravnu Suvu Jezerinu, pa se opet penjemo i na Prijevoru (1683 mnv) smo oko 18 h. Kreće raspakivanje, montiranje šatora i vreća, sređivanje. Kragujevčani su imali snage čak i za pesmu i svaka čast za to. Dužina trase – 21 km Uspon – 1300m Najniža tačka – 1443 m Najviša tačka – 2336 m Maglić, nedelja 11.08. Ustajanje je bilo u 6 sati. Zbog magle uspon na Maglić je postao neizvestan.Na sreću, magla se povukla i krenuli smo u 9 h. Uspon je najstrmiji kojim sam išla do sada. Treba proći sipar i dobrim delom ići priljubljen uz stenu. Ovaj deo penjanja je više pripadao alpinizmu nego planinarenju. Na jednom mestu smo imali gelendere, dok smo na drugom opasnijem delu razvukli konopac. Neprestano se moralo voditi računa o kamenju koje se često obrušavalo. Kako smo polako napredovali svima je postalo jasno da se istim putem nećemo vraćati. Nakon nešto više od 3 sata i 15 minuta konačno stigosmo na najviši vrh Bosne i Hercegovine, Maglić (2386mnv). Sav napor uložen da se dođe do tog vrha brzo se isplatio vidikom koji je pružao. Posle slikanja i jela krenuli smo dalje. Prvo smo prošli Crnogorski Maglić (koji je viši za 2 metara, ali ni izbliza nije zanimljiv kao Bosanski Maglić), zatim preko Carevog dola, pa pored Šarene Lastve krenuli smo spuštanje ka Trnovačkom jezeru. Tu nas je sačekao sipar koji je učinio spuštanje iscrpljujućim. Umor je bio prisutan kod svih, ali boravak kraj jezera, hladna voda sa izvora i nešto hrane bili su dovoljnii da prikupimo snagu za poslednji uspon tog dana. Na Prijevoru smo bili oko 18h. Dužina trase – 16 km Uspon – 1100m Najniža tačka – 1342m Najviša tačka – 2388 m Nakon pakovanja krenusmo kući. Pošto je polako padao mrak posetu vodopada Skakavac u Perućici ostavili smo za sledeći put. Pri povratku imali smo maler da je probušena zadnja guma, pa je kombi išao polako. Negde pre Foče našli smo vulkanizera gde je guma sređena i put se mogao nastaviti. U Mladenovcu smo bili oko 5:40. Neko je otišao na spavanje, a neko na posao. Kako se kome zalomilo. Želim svima da se popnu na ove dve planine. A ako budete imali sreće, Branko će vam biti vodič. Srdačan pozdrav. JJ PS: Ovo je moj prvi izveštaj od kad sam postala visokogorac.