Na Vujan išli smo 6-og decembra 2013. Iz Mladenovca krenuli smo u 6h. Išlo je nas devetoro: Suza, Bojana, Sneža, Milisav, Deki, Miloš, Rade, Miroslav i ja. Kod Gornjeg Milanovca skrenuli smo levo ka selu Lunjevica gde su se neki podsetili istorije. Krenuli smo iz Lunjevice. Snega je bilo dovoljno da osetimo da je decembar. Šumoviti Vujan je tog dana ugostio ne samo planinare već i lovce. Sretali smo ih na svakom koraku, a imali smo priliku i da se grejemo kraj vatrice. Znali smo da smo na vrhu kada smo videli piramidu. To je najviša tačka današnje šetnje – 856 mnv. Nakon Vujana u uvek dobrom raspoloženju krenuli smo ka Trijeski koja je vazdušnom linijom udaljena 7km. Kada smo se spustili sa Vujana sreli smo dva lovca koji su, za razliku od prethodnih, nosili ulov – lisicu. Na putu koji se polako pruža ka severnoj strani Trijeske usporavalo nas je blato. Kada smo prešli šumovit deo i zašli na severnu stranu naglo je zahladnelo. Tu su nas čekale zanimljive stene koje otkrivaju vulkansko poreklo Trijeske. Nakon drugog vrha u tom danu (736 mnv), krenuli smo da se spuštamo. Taj severni deo je strm i kada se tome doda sneg, spuštanje nije bilo lagano. Srećom toga nije bilo puno. Ubrzo smo se vratili na sunčanu i lakšu stranu. Nakon pređenih 20 km stigli smo do kola. Pauza u Topoli i zagrevanje uz čaj su zaokružili današnje uživanje. Do sledeće planine.